NAJMOĆNIJA ALBANKA STVORILA ChatGPT, SAD ŽELI DA NAS SPASI OD NJEGA: Dramatično upozorenje Mire na ono što sledi

Malo je ličnosti koje su se toliko brzo probile u Silikonskoj dolini kao Mira Murati.

Poznata kao "žena iza ChatGPT-a", bila je tehnička direktorka OpenAI-ja i pokretačka snaga koja je u ruke javnosti stavila najrevolucionarniji alat veštačke inteligencije našeg vremena.

Na vrhuncu svoje moći, učinila je nešto nepredvidivo: napustila je kompaniju kojoj je pomogla da postane globalni gigant kako bi započela novi projekat. 

Njena misija, jednako ambiciozna kao i prethodna, jeste da reši jedan od najdubljih problema veštačke inteligencije: njenu "crnu kutiju" i rizike koje ona nosi. Murati ne želi samo da napravi novu generaciju veštačke inteligencije, ona želi da je zaista razumemo i kontrolišemo. Sada konačno.

Ko je Mira Murati

Rođena 1988. u Valoni u Albaniji, u postkomunističkom okruženju sa ograničenim resursima, njen izuzetan talenat za matematiku omogućio joj je stipendiju u Kanadi sa samo 16 godina. Studirala je mašinsko inženjerstvo na prestižnom koledžu u SAD, gde je pokazivala sposobnost da spoji teoriju i praksu praveći hibridni trkački automobil.

Karijeru je započela u vazduhoplovnoj industriji, ali joj je sudbina promenjena radom u Tesli od 2013. godine. Dok je radila na razvoju električnog SUV-a "Model X", a posebno na sistemu za autopilot, Murati je doživela svoje otkrovenje:

"Rad u Tesli mi je otvorio oči za veštačku inteligenciju", kasnije je priznala.

To iskustvo ju je ubedilo da će Opšta veštačka inteligencija (AGI) biti "poslednja i najvažnija tehnologija koju ćemo napraviti".

Nakon kratkog angažmana u startapu za virtuelnu realnost Leap Motion, 2018. je stigla u OpenAI, privučena obećanjem da će AGI razvijati na siguran način.

Foto: Youtube/Printscreen

 

Njena upozorenja odzvanjaju svetom

Murati ima dvosmeran pogled na tehnologiju. S jedne strane, radikalna je optimistkinja koja vidi u AI moć da "podigne i proširi kolektivnu inteligenciju čovečanstva". S druge strane, pragmatična je i svesna opasnosti. Njena najpoznatija upozorenja odzvanjaju jezivom ozbiljnošću: govoreći o rizicima nekontrolisane AI, nije se ustručavala da kaže da je "najbliži slučaj, naravno, nuklearno oružje".

Za Murati, izazov nije samo tehnički, već i filozofski.

"Kako učiniti da model radi ono što želimo i osigurati da bude usklađen sa ljudskom namerom i, u krajnjoj liniji, na usluzi čovečanstvu?", pita se ona.

Odgovor nije u laboratorijama, već u društvu. Zato insistira da debata mora biti javna i inkluzivna, uključujući regulatore i vlade, jer "mi smo mali broj ljudi i treba nam mnogo više doprinosa".

Ova filozofija je kamen temeljac njene nove kompanije, "Thinking Machines Lab", osnovane 2025. godine. Njena svrha? Murati prepoznaje "značajnu prazninu" između sposobnosti trenutnih modela i naše oskudne naučne spoznaje o njihovom funkcionisanju. Cilj joj je da tu prazninu zatvori.

"Thinking Machines Lab" želi da stvori AI sisteme koji su transparentniji, prilagodljiviji i, pre svega, razumljiviji. Ambicija je da se naprave modeli koji će sarađivati sa naučnicima i programerima radi postizanja neviđenih napredaka, ali uvek sa fokusom na bezbednost i etiku.

Njen uticaj vidljiv je u tome što je uspela da okupi vrhunske talente poput Džona Šulmana, suosnivača OpenAI-ja.

Naravno, karijera ovakvog kalibra ne da bude lišena kontroverzi. Jedna njena izjava da "možda neki kreativni poslovi koje bi AI mogao da eliminiše nikada nije ni trebalo da postoje" - izazvala je bes u umetničkoj zajednici, a neki su je optužili za tehnokratsku aroganciju.

Takođe, izbjegavanje odgovora na pitanje o treniranju video-modela Sora s YouTube sadržajima otvorilo je pitanje netransparentnosti u radu OpenAI-a.

Njeno napuštanje OpenAI-ja, nakon haotičnog smenjivanja i povratka Sama Altmana, bilo je predmet špekulacija, ali je ona to predstavila kao potrebu da "stvori vreme i prostor za sopstvenu istraživačku slobodu".

Njena priča, od kreiranja ChatGPT-a do osnivanja "Thinking Machines Lab", hronika je lične i profesionalne potrage da se pomiri neograničena inovacija sa neizbežnom odgovornošću.

Njen novi projekat nije samo kompanija; to je teza o tome kako bi naredna era veštačke inteligencije trebalo da izgleda: moćnija, svakako, ali i mudrija, sigurnija i, na kraju krajeva, ljudskija.

Alo.rs/La Vanguardia

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI