SRBI, SREĆAN VAM DAN DRŽAVNOSTI! SRETENJE - Dan kada se susreću zima i leto, bog i ljudi, senka i medved, istorija i država!

(Piše: J. M.)

Sretenje je veliki praznik u Srba! Tog dana se susreću zima i leto, Bog i ljudi, senka i medved, istorija i država! Slavimo crkveni praznik, ali i Dan državnosti, u znak sećanja na dva značajna istorijska datuma. Upravo na ovaj dan 1804. godine, srpski ustanici su na zboru u Orašcu doneli odluku da pokrenu Prvi srpski ustanak sa Karađorđem na čelu.

Prvi srpski ustanak je bio ustanak Srba u Beogradskom pašaluku i okolnih šest nahija protiv Turaka, a otpočeo je kao pobuna protiv dahija. Ovaj događaj prethodio je Drugom srpskom ustanku 1815, koji je doveo do stvaranja Kneževine Srbije.

Istog toga dana, 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi ustav Srbije, jedan od najdemokratskijih i najliberalnijih ustava tog doba - Sretenjski ustav.

Sretenjski ustav je prvi ustav u istoriji Srbije, ali i na prostoru bivše Jugoslavije. Iako je Srbija u to doba u mnogo čemu dosta kaskala za evropskim zemljama, naročito jer nije imala samostalnost, a jezik i kultura njenog naroda su bili pod turskim i austrijskim uticajem, ipak ovo je bio jedan od modernijih, demokratskijih i liberalnijih ustava svog doba.

Alo

Ukinut je pod pritiscima Turske, Rusije i Austrije 17. marta 1835. godine, samo mesec dana od donošenja, a njegov tvorac Dimitrije Davidović je isteran iz službe.

Osim što je prvi, ovaj ustav ima veliki značaj i zato što su u njemu izražene najveće potrebe srpskog društva: nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i autokratske vladavine. Ustav je rađen po uzoru na francuske ustavne povelje od 1814. i 1830. i belgijski ustav od 1831. godine.

Na Sretenje se proslavljao Dan državnosti Srbije upravo od skupštine na kojoj je donet Sretenjski ustav 1835. do osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut.

Republika Srbija ponovo počinje da proslavlja na ovaj verski praznik Dan državnosti 2002. godine, od kada se obeležava uz velike počasti na svim državnim nivoima.

Alo

Sretenje Gospodnje

Sretenje se kod hrišćana slavi na 40. dan od Božića. Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 2. februara po crkvenom, a 15. februara po gregorijanskom kalendaru.

Prema kanonu SPC, svrstan je u red Gospodnjih, ali i Bogorodičnih praznika, jer se na taj dan istovremeno veliča čistota Bogorodice koju je, kako kaže predanje, prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Krstitelja, uveo u jerusalimski hram na mesto određeno za devojke.

Sretenje je praznik od suštinske važnosti za hrišćanstvo jer ukazuje na prvi susret Spasitelja sa ljudima.

Sretenje se slavi od vremena cara Justinijana 544. godine. Tada je u Carigradu i okolini vladala epidemija kuge, koja je dnevno odnosila 5.000 života, a pustoš je napravio i katastrofalan zemljotres u Antiohiji. Na Sretenje su održane masovne molitve i nesreće su prestale, pa se od toga vremena taj dan počeo praznovati kao veliki praznik Gospodnji.

Slava Sretenje inače je veoma česta u srpskom narodu, koji za ovaj praznik vezuje svoju tradiciju i običaje.

Alo

Narodni običaji

U našem narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Naime, veruje se da će medved odrediti kakvo nas vreme čeka u narednom periodu. Ako na Sretenje bude dan, a medvedi se uplaše od sopstvene senke, vrate u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja. Ako ne vidi senku, izaći će iz svojih pećina da potraže hranu i zima je gotova.

Vrapci do Sretenja biraju svoje neveste, a na ovaj dan se venčavaju i tada su najglasniji i najbučniji, a pošto oni ne žive dugo, brak im traje kratko, pa mladenci izbegavaju da se venčaju na Sretenje.

Devojke dobro da gledaju koga će prvo ujutru sresti, jer se veruje da će i budući mladoženja ličiti na mušku osobu koju su tog jutra srele. Ovog dana se predskazuje vreme. Po verovanju, ako pada sneg ili kiša - zime više neće biti, a ako sija sunce - biće još hladnog vremena.

Postoji običaj da se na Sretenje pale sveće kao simbol svetlosti i zaštite doma od negativnosti. Takođe, valja odneti nekoliko sveća u crkvu da se osveštaju. Te sveće se čuvaju u kući i pale u slučaju neke nevolje. Pale se ako se razboli ukućanin ili domaća životinja, i veruje se da njen plamen i dim momentalno leče.

BONUS VIDEO 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI