"DA SE SRPSKA SRCA SVA S TOBOM UJEDINE" Danas je Sveti Sava, školska slava

Sveti Sava jedna je od ključnih ličnosti srpske istorije, utemeljivač Srpske crkve i prosvetitelj. Smatra se začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, stoga je i zaštitnik prosvetnih ustanova.

Rastko, u monaštvu Sava, rođen je oko 1175, kao najmlađe dete, treći sin, Ane i Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjić.

Njegovi biografi Domentijan i Teodosije navode da je, kao najmlađi, u izvesnom smislu bio mezimac, kao i da je od ranih dana pokazivao preranu zrelost, sklonost duhovnoj tematici, knjizi, učenosti.

Odlazak Rastka Nemanjića na Svetu Goru

Imao je sedamnaest godina kada se pod utisakom razgovora sa ruskim monahom, koji je bio u poseti dvoru Stefana Nemanje, zaputio na Svetu Goru.

Tamo se ubrzo zamonašio u manastiru Sveti Pantelejmon. 

Iz manastira Sveti Pantelejmon, Sava će preći u Vatoped, gde će boraviti više godina. Po svedočenjima koja su ostala potonjim generacijama, kao monah bio je oličenje podvižništva.

Veruje se da je presudno uticao da se Stefan Nemanja zamonaši 1196. godine, a Stefan pruzme presto.

Prilikom boravka u Carigradu, krajem 1197. godine, uspelo mu je da od cara Aleksija izmoli dozvolu za obnovu opustelog manastira. Tako je negde početkom 1198. započela gradnja, odnosno obnova Hilandariona, koji će postati središte Srba u monaškoj zajednici Svete Gore.

U Srbiji se 1202. godine dogodio prevrat, Vukan je zbacio brata preotevši vlast. Godinu dana potom, Stefan je zbacio Vukana.

Sveti Sava miri zavađenu braću

Zavađenu braću Sveti Sava izmirio je nad grobom oca.

U Nikeji je 1219. od vizantijskog cara Teodora I Laskarisa i vaseljenskog patrijarha Manojla I Haritopula izdejstvovao autokefalnost srpske crkve i srpsku arhiepiskopiju. 

Iza sebe je ostavio više pisanih dela. Najznačajnija su "Žitije Svetog Simeona", "Karejski tipik", "Hilandarski tipik" i "Studenički tipik", kao i "Zakonopravilo".

Umro je u Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku sa hodočašća u Jerusalim, posle jedne diplomatske misije za bugarsku arhiepiskopiju. Prema zapisima iz tog vremena, glas o smrti Rastka Nemanjića stigao je u Srbiju 27. januara, pa se u SPC na taj dan služe liturgije.

Kralj Vladislav preneo je 1237. godine njegove mošti u Mileševu.

Savin kult je u narodu bio jak zbog čega je u vreme Banatskog ustanka, 1594. godine, veliki vezir Sinan-paša naredio je da se mošti Svetog Save odnesu iz manastira Mileševe i spale u Beogradu, na Vračaru.

Prvi pisani trag o školskoj proslavi Savindana je iz 1734. godine, kada je obeležen u Sremskim Karlovcima. Kao školska slava ustanovljen je 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja u Kragujevcu.

Posle poluvekovne zabrane, 1990. godine ponovo se obeležava kao školska slava.

Povodom praznika Svetog Save partijarh srpski Porfirije pozvao je sve "da sami budu bolji jer će tako i drugi postati bolji" i poručio da se to postiže pokajanjem. Patrijarh je u Hramu Svetog Save ponovio važnost mirenja.

Centralno bogosluženje biće u Hramu Svetog Save na Vračaru, a Svečana akdemija u Skoplju.

Verovanja i običaji

U mnogim krajevima se ovaj praznik proslavlja vrlo svečano i pre njega se postilo sedam dana.

Mnoge zanatlije u Srbiji smatrale su Svetog Savu svojim zaštitnikom i uzimale njegov dan za esnafsku slavu. Uz to, i pastiri su ga smatrali svojim zaštitnikom, pa su mnogi običaji vezani za današnji praznik u vezi sa vukovima i stokom.

Postoji mnogo narodnih verovanja u vezi sa Savindanom, među kojima i to da ako na Svetog Savu grmi, desiće se važni događaji.

Još jedno verovanje kaže i da se pred ovaj dan stoka ne sme terati u šumu jer će inače sve postradati od vukova.

Uz to, danas ništa ne bi trebalo raditi oštricama i sečivom kako bi vukovima čeljusti ostale sklopljene. Verovanje nalaže i da žene danas ništa ne treba da boje u crveno kako vukovi ne bi poklali stoku.

Ime Svetog Save nose mnogi toponimi, kao što su Savina, Savinica, Savina voda, Savina greda, Savina stopa, Savin izvor, Savin potok, Savina strana, Savin kuk, Savino počivalo.

Himna Svetom Savi

Uskliknimo s ljubavlju
Svetitelju Savi
Srpske crkve i skole -
Svetiteljskoj glavi.
Tamo venci, tamo slava,
Gde nas srpski pastir Sava.
Pojte mu Srbi,
Pesmu i utrojte!

Blagodarna Srbijo,
Puna si ljubavi
Prema svome pastiru
Svetitelju Savi.
Celo Srpstvo slavi slavu
Svoga oca Svetog Savu
Pojte mu Srbi,
Pesmu i utrojte!

S neba salje blagoslov
Sveti otac Sava.
Sa svih strana svi Srbi
S mora i Dunava,
Nebu glave podignite
Savu tamo ugledajte:
Savu srpsku slavu,
Pred prestolom Tvorca!

Da se srpska sva srca
S tobom ujedine,
Sunce mira, ljubavi
Da nam svima sine;
Da zivimo svi u slozi,
Sveti Savo ti pomozi,
Pocuj glas svog roda
Srpskoga naroda!

Zdravo Sreme, Banate
I Srbijo Stara
Ravanice cuvaj nam
Telo Knez Lazara;
Crna Goro, sestro mila,
Zdravo i ti s nama bila,
Da slavimo slavu
Svetog Oca Savu.

Milesevo slavi se
Telom Svetog Save
Koga slave svi Srbi
S obe strane Save;
Sinan-pasa vatru pali
Telo Svetog Save spali,
Al' ne spali slave,
Niti spomen Save.

Pet vekova Srbin je
u ropstvu camio,
Svetitelja Save
Ime je slavio.
Sveti Sava Srbe voli
I za njih se Bogu moli.
Pojte mu Srbi,
Pesmu i utrojte!

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI