Po je živeo na Dorćolu i družio se s Nušićem!

Prvi Kinez koji je živeo u Beogradu bio je Čočeng Po. Došao je službeno u Beograd, a ostao je tu do kraja života zbog zabranjene ljubavi. Iako je živeo skromno na Dorćolu, kao trgovac vrednim japanskim porcelanom, bio je aristokratskog porekla.

Priču o njemu dočarao je njegov unuk Bojan Gerstner, koji se izjašnjava kao Srbin, iako mu je majka Glorija, Poova ćerka, polu-Kineskinja polu-Jevrejka, a otac Nemac.

- Moj deda kad je došao u Beograd, 1929. godine, u Kini je imao ženu i dvoje dece. Ovde je upoznao moju baku Jevrejku Gabrijelu Levi i ostao je tu. Njena porodica ispočetka nije prihvatala zeta Kineza, ali vremenom su ga prihvatili. Čočeng je prvo prodavao kineske rukotvorine po vašarima, a kasnije je imao i svoju radnju, mada verujem da deda nije bio običan trgovac, već je bio neka zvanična ličnost u Kini - počinje priču Bojan Gerstner za „Alo!”.

Iako je još ostalo nerazjašnjeno zašto je Čočeng Po uopšte došao u Beograd, njegov unuk za svog dedu kaže da je bio vrlo druželjubiv i da je vreme voleo da provodi sa Nušićem, ali i sa ostalim beogradskim boemima. Takođe, ističe da je Nušić trebalo da krsti Poovu ćerku, Bojanovu mamu, ali ne zna tačno zašto do toga nije došlo. Prema njegovim rečima, o Čočeng Pou je brinula kineska ambasada u Srbiji, posećivali su ga, pomagali, a kad je umro, platili su troškove sahrane. Da nije bio običan trgovac, potvrđuje i činjenica da je Josip Broz Tito poklonio stan Poovoj porodici.

 

 - Moja baka je bila streljana sa Jevrejima tokom Drugog svetskog rata i deda se tada preselio u selo Debeljača kod Pančeva, da ne bi privlačio pažnju Nemaca. Nakon rata, zbog loše finansijske situacije, deda i mama su se preselili u kuću mamine školske drugarice. Jednom prilikom kada je vlasnik te kuće čitao novine, Čočeng mu je rekao da je upoznao čoveka sa slike u zatvoru u Lepoglavi, gde ga je redovno pobeđivao u šahu. Čovek sa slike je bio Josip Broz. Tada mu je vlasnik kuće predložio da napiše pismo Titu, ako može da mu pomogne, što je deda i uradio. Nakon tri dana došla je crna limuzina po dedu i njegovu porodicu, odvezli su ih u neku robnu kuću i rekli da uzmu sve što im je potrebno na Titov račun. Posle kupovine odveli su ih kod Tita, koji im je odmah po dolasku dao rešenje za kuću u ulici Đure Đakovića - kaže Gerstner i dodaje da je na zidu u dvorištu te kuće Čočeng na kineskom napisao: „Mala bašta velikog Kineza“.

Što se tiče poznanstva Čočeng Poa i Tita, naš sagovornik ipak sumnja da su se upoznali u zatvoru.

- Meni je preneto da je deda bio u zatvoru u Zagrebu, gde je upoznao Tita. Međutim, niti ja znam da je bio u zatvoru, niti je moja majka to znala, niti postoji neka dokumentacija o tome. Saznao sam da je, zapravo, pre Drugog svetskog rata postojala neka kolonija Kineza u Zagrebu. Pošto je dedu jurila policija, Kinezi su mu pomogli i sakrili ga. Sa njima je bio nekoliko meseci, dok se situacija nije smirila. Tu je on upoznao Tita - objašnjava Gestner.