Operacija kuka - sve što treba da znate!
Privatna arhiva

 

Covid-19 je uticao na većinu ljudi da kod lekara idu samo kada baš moraju. Tako su i mnogi pacijenti koji imaju probleme sa kukovima gledali da izdrže i istrpe, dok se ne popravi epidemiolška situacija.

To je ispravno, jer i u algoritmu zbrinjavanja povređenih i obolelih uvek pažnju usmeravamo na život, pa onda na ekstremitet tj. ruku, nogu. Hitnoća zbrinjavanja kuka je samo kod povreda, preloma, iščašenja, infekcija i tumora. Sve ostalo, a tu prevashodno mislimo na tegobe izazvane osteoartritisom, sa hirurškog aspekta može da čeka. Ali u normalnoj epidemiološkoj situaciji ne treba odlagati odlazak lekaru.

Operacija kuka - sve što treba da znate!

Belmedic, Radoslav Barjaktarović

 

Karakter bola zavisi od životne dobi pacijenta, prisustva drugih bolesti i načina života.

Obično se bol javlja u preponi, ujutro i prolazi posle razgibavanja. Kod koksartroze (degenerativnnog oboljenja zgloba kuka) u početku bol prolazi nakon uzimanja analgetika, antireumatika. Kako bolest napreduje, tako će i bol biti sve intenzivniji i sve duži.

Bol u kuku najbolje je ne tolerisati. Kada se javi i traje nekoliko dana, treba se javiti lekaru opšte medicine ili direktno ortopedu.

Ljudi imaju bolove, a u kasnijoj fazi im je otežan hod. Dolazi do skraćenja noge, ljuljaju se i prilikom hoda, zanose karlicu na jednu stranu, a trup na drugu. Osim mehaničkog propadanja zgloba, dolazi i do hipotrofije karlične muskulature. Sve ove promene utiču na kasniji uspeh operacije.

Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom i rentgen dijagnostikom. Kod nekih stanja, kao što su avaskularna nekroza glave butne kosti, tumori, infekcije i tumori slične lezije, koriste se i skener i magnetna rezonanca. Dobro je znati da BEL MEDIC poseduje skener najnovije generacije sa niskim zračenjem, manjim i do 80% u odnosu na druge skenere.

Rizik od operacije je jednak i za žene i za muškarce. Naravno da se rizik povećava sa starošću i zavisi od prisustva drugih bolesti, takozvanih komorbiditeta.

Preoperativna priprema je standardna procedura i podrazumeva kliničku, laboratorijsku, rendgen (RTG), dijagnostiku i preglede, ponekad i skener (MSCT) i magnetnu rezonancu (MRI).

Neophodni su i pregledi kardiologa, pulmologa ili drugih specijalista u zavisnosi od ukupnog zdravstvenog stanja pacijenta. Na kraju, pacijent dobija preoperativni zaključak za operaciju od strane kardiologa. Sve to verifikuje anesteziolog, dok ortoped pravi preoperativni plan.

Oporavak nakon operacije traje najmanje oko mesec dana. Optimum se postiže za tri meseca, a maksimum za šest meseci. U postoperativnom toku, tegobe se svode na minimum (bolovi, hematom, anemija...). Pacijent je na nogama istog dana ili sutradan, a odmah se kreće sa fizikalnom terapijom. Za tri do pet dana napušta kliniku. U nekim boljim uslovima može se otpustiti i sutradan nakon operacije.

Kod obostrane koksartroze može se uraditi totalna bilateralna artroplastika kukova u jednom aktu, što znači da se tokom jedne operacije zamenjuju oba kuka. Oporavak traje jednako, kao kod operacije jednog kuka. Zamena oba kuka u jednom aktu zahteva izuzetno iskustvo, znanje i umeće, dobru uvežbanost hirurga i operativnog tima: ortopeda, anesteziologa, instrumentarke i ostalog osoblja.

Za bilateralnu artroplastiku u jednom aktu biraju se pacijenti mlađe životne dobi, bez drugih bolesti ili sa manjim procentom drugih bolesti. Ali, među operisanim pacijentima sa oba kuka u jednom aktu bilo je i onih sa teškom kliničkom slikom, koji boluju od upalnih reumatskih bolesti, Bechtereva, reumatoidnog artritisa, Reiterovog sindroma. Kod njih su promenama zahvaćene i druge strukture osim kukova, kičma i ostali zglobovi.

Zamena zgloba kuka, artroplastika, podrazumeva totalnu ili parcijalnu zamenu zgloba. Ovom procedurom postiže se stabilan, bezbolan i funkcionalan zglob.

Totalna artroplastika kuka može biti cementna ili bescementna. Cementne endoproteze se ugrađuju starijim osobama od preko 70 godina starosti, sa lošijom koštanom arhitektonikom i prisutnom osteoporozom. Vek ovih endoproteza je kraći. Razlika je u materijalu od kojih su endoproteze izgrađene, mada mogu biti od istog materijala i cementne i bescementne. Cementne se fiksiraju za kost prilikom ugradnje koštanim cementom, dok bescementne ugrađuju direktno metal na kost. Prave se od lakih i čvrstih materijala, poput titanijuma i sl. Implantati su presvučeni biokompatibilnim materijalima, koji utiču da organizam prihvati implantat i smanjuju mogućnost stvaranja reakcije odbacivanja endoproteze kao stranog tela.

Bescementne artroplastike se rade osobama mlađe životne dobi, ali i kod starijih sa očuvanom koštanom građom.

Ako se operiše jedan i u drugoj fazi drugi kuk, pauza između operacija bi trebalo biti minimum tri meseca.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading