Život košta 10.000 evra

Zvao je redakciju i glasom očajnika rekao da mu gori pod nogama. Ostaće bez kuće, koja mu je sve što ima, jer je pre nekoliko godina podigao hipotekarni kredit od 10.000 evra. Ostao je bez posla, nije platio rate, banka je raskinula ugovor i dala kuću na doboš. Milan ima sitnu decu, ženu i bolesnu majku.

U glavi mu je stalno slika kako su svi na golom asfaltu. Ona mu ledi krv u žilama. Uveče leže u krevet sa tom mišlju, zaboravi je tokom sna na nekoliko sati, ali ga ona verno čeka čim otvori oči. Kaže da nijedna kombinacija koju je smislio kako da zaradi te pare nije dobacila ni za goli mesečni život, a kamoli do 10.000 evra. A onda je rešio da proda bubreg. Mogu da živim bez njega, kaže Milan, a on će mi doneti miran san, sačuvati krov nad glavom i pomoći da počnem od nule.

Na pitanje koliku je cenu odredio za bubreg i zna li da je trgovina organima zakonom zabranjena, da se ta operacija, koja može da bude rizična po njegov život, ne radi u državnim klinikama, on odgovara: „Cena je 10.000 evra. Ne razmišljam o tome da bih mogao da umrem tokom intervencije, jer je od toga svega jezivija moja realnost.“ Milan nije jedini koji se odlučio na taj korak. Trenutno je u oglasima oko 40 bubrega na prodaju iz istih ili sličnih razloga.

Kapitalizam je surov svuda u svetu, ali ako je kao društveno uređenje stigao dotle da ljudi prodaju delove tela da bi ostali živi, onda tu nešto gadno ne štima. Ovim bi trebalo da se pozabavimo odmah, ako već nije kasno!