Kolumna Dejana Anđusa: Velika pukotina!

Ali stvar stoji ovako - većina, i to velika, podržava vlast, ali i opoziciona manjina se naoko polako širi. Možda je vreme da se malo smire tenzije i nekako ipak sedne za sto. Obe strane imaju argumente.

Opozicija bi možda mogla da izbegne na svojim tribinama zrenjaninske glumce koji prete i masu zatvorskim odelom predsedniku Republike. Prvo, alergičan sam na pretnje zatvorima, drugo, nisu oni kalibar za tako nešto, treće, to je kontraproduktivno, i četvrto, veoma, veoma opasno. Predsednik ove države ima svu moć, sve bezbednosne službe su mu na raspolaganju, ima porodicu, majku, oca, suprugu i troje dece. Pa neće valjda mirno da posmatra kako mu se glavom i slobodom preti sa opozicionih skupova. To se jednostavno ne radi. Teške su reči i na „Pinku“, ali nikom još od opozicije nije uskraćena sloboda, mislim - nikom bitnijem, a da ja to znam. U svakom slučaju, zauzdati bezveznjake u vatrenom zanosu kad ih ponese tribina i samozavaravajući adrenalin, dok je vreme. To je moj savet, barem, da se tako izrazim, razumnijem delu opozicije i upućenijem u ozbiljnost stvari, dok nije prekasno. Inače, neće valjati rabota. Nikako neće da valja.

Kosovo? Celo, ali okupirano. Pa ako je okupirano, onda da proglasimo okupaciju. Ali ko je okupator? Najjače i najcivilizovanije zemlje sveta. One ka kojima hrlimo, u čiju EU hoćemo, i čije vrednosti, standard i demokratiju sanjamo. Bratski Rusi ne mogu da nam ga vojno vrate. Podela? Kakva? Prosta podela na sever i jug, ili kakva? Ja drugu ne vidim. Opet, u tom slučaju, kako će se severni deo Kosmeta zvati. Biće deo centralne Srbije, integralni deo, sastavni te celine, ili? Teško da će se i dalje zvati Autonomna pokrajina. A to će nužno dovesti do redefinisanja cele Srbije. I Vojvodina onda više nikako ne može biti jedna jedina i usamljena Pokrajina. Status kvo? U nedogled? Takođe, nemoguća opcija. Na Kosovu žive živi ljudi, Srbi i Albanci, i jedni i drugi hoće normalan život. Standard, otvorene granice, Evropa, EU... Plus, jedna strana hoće i NATO. A NATO su svi u regionu. Apsolutno svi.

Prema tome, samo iz svega ovoga nabacanog i nabrojanog, dovoljno da se zaključi da vlast i relevantna opozicija, makar i tajnim razgovorima, trebalo bi da se razumeju, a da indijanci i šarlatani prestanu da srčane i prete, i potpaljuju moguću nesreću. Ponavljam, opasne su te pretnje glavom i robijom. Pa to niko normalan neće tolerisati.

Za kraj, očigledno su komplikovani odnosi i sa Crnom Gorom. Dugo su bili dobri, sada ništa ne valja ta situacija. Valjda, ipak, i tu bude dobro. Inače... Neće valjati. Ni za koga... Za početak, Milo bi trebalo da pusti ovo dete kući 31. avgusta. Uveren sam da će tako i biti. Zato joj je i zakazao sada, jer u avgustu sudovi i ne rade. Plus, mogao je da joj izmisli još svedoka, pa da se stvar namerno otegne do zime. A to ovo dete, devojčica od 20 godina, ne bi izdržalo. A i mač ima dve strane. Zato se nadam da će Milo, kao što je i naumio, da je pusti kući za nedelju dana. Samo monstrum ne zna koliko su dugi dani u prostoriji 4 sa 4 metra, po vrućinčini, a da tamo nikako ne pripadaš.

Pročitaj još: