U ime naroda, dajte mi pare

Ovoga puta će sjahati s mesta predsednika Srbije na mesto savetnika u organizaciji koja će uskoro biti formirana, a koja bi trebalo da se bavi srpsko-azijskim odnosima.

Naravno, to neće raditi besplatno, već će moći da računa na crkavicu od nekoliko hiljada evra nadoknade, plus bonusi, što će mu biti sasvim dovoljno dok konačno ne odluči da ode u penziju i povuče se nazad u Bajčetinu.

Pomislićete da je ova kolumna posvećena Tomislavu Nikoliću, ali ipak nije, mada je on povod za nju. On je samo poslednji u nizu srpskih političara koji se nakon „obavljenog posla na državničkoj funkciji” povlače u NVO, banke ili kompanije, na pozicije savetnika, direktora...

I tu zarađuju deset puta više u odnosu na plate koje su imali dok su sedeli na važnim funkcijama u državi.

Kao kada iz domaće lige odete u Premijer ligu, a pre toga ste, recimo, u duelu vašeg tadašnjeg tima i, gle slučajnosti, engleskog, za koji ste potom potpisali, slučajno bili krivac za oba primljena gola. Dešava se, zar ne?

Puna je Srbija takvih. Tek nakon što tim državnicima istekne mandat, onda u stvari vidite čije je najviše interese dotična persona zastupala (birajte između EU, SAD, Rusije, Kine...) tokom funkcije na koju smo je mi, građani Srbije, direktno ili indirektno postavili, naivno misleći da će zastupati isključivo naše interese. Nikoliću je, izgleda, malo da stavi u portfolio da je bio „samo predsednik”.