Srđan zvani zadnjica
Nisam od onih koji smatraju da svi treba da mislimo isto, da navijamo za isti klub i glasamo za istu stranku.
RAS
To je glupo i davno prevaziđeno!
Znam i da umetnici treba da pomeraju granice i da su oni, često neshvaćeni, davali odlučujući tempo društvenom napretku.
Ali nažalost, i među umetnicima, pa i onim vrhunskim, uvek je bilo bitangi i ološa. Srđan Dragojević je očigledan primer.
Autor kultnih filmova “Mi nismo anđeli”, “Parada” i “Lepa sela lepo gore” dao je sebi za pravo da više od polovine građana Srbije koji su na izborima glasali za predsednika Aleksandra Vučića nazove go*nima i smećem. Time ne samo što je pljunuo u lice svojoj publici već je bacio na đubrište sve ono što je uradio kao umetnik.
Najgore od svega je što Dragojeviću nije smetalo da ga ta ista “go*na” i “smeće” biraju za poslanika sa liste Socijalističke partije Srbije u Narodnoj skupštini, gde je svakog meseca primao pozamašnu platu.
U to vreme mu nije padalo na pamet da prizna da je i sam član “svinjske hunte”, kako sada naziva vlast Srpske napredne stranke i “svoje” Socijalističke partije Srbije, koja je i danas ista.
Sve je isto, samo se, gle čuda, Srđan Dragojević promenio. Pošto nije uspeo da zasiti svoju zadnjicu, koja je zinula na pare i određene privilegije, ona ga je celog progutala, zajedno sa svim što je uradio u životu.
Od onog što je nekad bio umetnik ostala je samo zadnjica. A zna se kakve zvukove ona proizvodi.