Sećate li se hrasta?

Prošlo je tačno dve godine otkako je u vampirsko doba noći posečen stari hrast kod Savinca zbog izgradnje dela autoputa Ljig-Preljina. Bio je star 600 godina, bio je zapis, odnosno, bio je osveštan i narod je dolazio pod njegovu krošnju kada je imao neku muku.

Pre tri godine, baš u ovo vreme, pitala sam da li u Srbiji postoji čovek čija će ruka zabiti testeru u njegovo stablo i ubiti ga? Nije bila jedna, već šest! Sekli su ga tajno, dok je narod spavao. Sat i po im je trebalo da ga obore. Jedan od njih priznao je da nikada nije sekao tako veliko drvo.

Sad sam završila razgovor sa Milišom. Prenosim vam ga u celosti. Kao opomenu da se trgnemo.

Ako smo uspeli da zaboravimo važno nam drvo, čiji je život započeo u vreme kada kao pojedinci nismo bili ni u vekovnom planu bitisanja na ovoj planeti, onda ćemo uspeti da zaboravimo sve!

„Teško je bez starog hrasta! Eno ga, i dalje truli. Jedan deo u crkvenoj porti, a drugi na kamenolomu. Koga danas interesuje hrast? Vas i mene. Obični ljudi sve su zaboravili. Narod ide kao pijan. Vladaju besparica, suša. Ko se još seća da je postojao jedan divan hrast. On je sada ogledalo Srbije! Simbol vremena u kojem smo. Mnogo je tužna ta priča. Imao je u krošnjama prirodni krst, koje su grane napravile. Nemam više šta da kažem. Zdravo."