Poštujte barem građane

Neki bi to nazvali bespotrebnim junačenjem, stari Grci stoicizmom, a u Crkvi to mučenje tela i duše radi višeg cilja zovu podvizavanjem. Bez obzira na to kako shvatamo i da li razumemo ovaj njegov podvig, činjenica je da je premijer još jednom dokazao da ne žali sebe u nameri da modernizuje Srbiju. Da li je iko drugi spreman da se do kraja žrtvuje? Čisto sumnjam, govorili mi o političarima, intelektualcima i svima drugima.

Ne verujem ni da u Vučićevoj stranci ima onih koji su spremni da sebe do kraja prilože na oltar otadžbine, a da ne govorim o njegovim koalicionim partnerima, a još više o političkim protivnicima. Kakav je odnos pojedinih prema državi najbolje govori to što nisu ni hteli da saslušaju premijerov ekspoze. Njemu nije bilo teško da šest sati stoji i sa koncentracijom govori o programu nove vlade, a njih je žuljala zadnjica da za to vreme sede u poslaničkim klupama. Teško da će ih oprati izjave da su vreme proveli hvatajući beleške u prostorijama poslaničkih klubova jer time pokazuju da ne shvataju da je suština u poštovanju prema građanima koji su ih birali na izborima.

O tom poštovanju mogli bi mnogo da nauče od stranih diplomata i visokih gostiju poput Fratinija ili Guzenbauera. Njima nije bilo teško da satima slušaju Vučićev govor, iako, ruku na srce, njihove zemlje ne zavise od toga šta će srpski premijer reći ili uraditi. Oni drže do zemalja koje predstavljaju i svesni su da svaki njihov gest nailazi na pažnju javnosti.