Nemanjići

Ovog puta je razlog da li će serija o njima nastaviti da se emituje na RTS-u nakon lavine kritika nakon prve epizode. A serija mora da nastavi svoj televizijski život. Po svaku cenu.

Iskreno, svako ima pravo na mišljenje, pa tako i pisac ovih redova, koji se razočarao nakon prve epizode, ali mu na kraj pameti ne bi palo da se serija ukine.

Zašto? Koliko god mi je ostao gorak ukus nakon prve odgledane epizode, željno iščekujem novu. I onu posle te, i tako do kraja serije. Nema sumnje da je deo razočaranih imao visoka očekivanja jer se serija o Nemanjićima toliko dugo očekivala i sve osim savršenstva jednostavno nije bilo dovoljno.

Međutim, pomenuto ostvarenje je bez sumnje i takvo kakvo je za tri klase ispred 70 odsto programa, serija i filmova koje nam se serviraju. Serija o Nemanjićima mora biti uvod u neke nove serije, o drugim porodicama koje su nekada vladale ovim prostorima, i pre srednjovekovne srpske loze, pa i stotinama godina nakon nje.

Ne sme se ostati na ovome. Da li je jedan snimljeni film o Kosovskom boju iz 1989. dovoljan za prethodnih 29 godina? Naravno da nije, ali je ipak ostalo na tome. Drugi izmišljaju kraljeve da bi snimali serije o njima, neki o “bitkama” koje su za našu istoriju premale da bi se pomenule i u jednom rečenici u istorijskim udžbenicama snimaju na desetine filmova i serija.

Donald Tusk, šef EP, nedavno je izjavio da je istorija Balkana dramatičnija i interesantnija od scenarija za serijal “Igre prestola”, iako nema zmajeva. Zašto bežimo od svoje istorije i upijamo tuđu? “Nemanjići” bi trebalo da označe početak perioda kada ćemo ponovo biti ponosni na ono na šta bi trebalo da budemo ponosni.