Napred plavi

Pre i posle njega smo samo molili boga da bude što manje povređenih i uhapšenih. Međutim, ovaj prethodni prošao je sa minimalnim incidentima. Mogu slobodno reći - najviše zahvaljujući policiji. Momci u plavom bili su na svakom koraku. Raspoređeni najviše u grupama, očuvali su mir, iako su i sami bili u nekoliko navrata provocirani. Vandali su ih pljuvali, gađali i vređali, a oni sve to stoički podnosili. Ljubitelji fudbala konačno su mogli da uživaju u utakmici, a ne kao do sada da gledaju sa kojih tribina im preti opasnost. Naravno da nije baš lepo za oči na svakom koraku videti uniformisana lica, ali sami smo krivi za to. Što bi rekli - tražili ste, gledajte.

Nadam se samo da su dani tuča, ranjavanja i mafijaških obračuna na tribinama iza nas. Možda je i morala policija to da saseče jer dosadašnji apeli nisu urodili plodom. Nek naša deca odlaze na tribine da broje golove, a ne prebijene. Nek žive za večiti derbi u kojem će najbolji pobediti. Nek roditelji ne razmišljaju da li će im deca doći pocepana ili pretučena, neka zajedno pričaju o utiscima. Da opet večiti derbi okupi i mlade i stare, i momke i devojke, koji imaju zajednički cilj - da uživaju u sportu. Da mladići budu jaki na rečima, a ne na pesnicama.

U utorak se za mir na stadionu i oko njega pobrinula policija. Samo je bitno da kad pogledamo u njih, shvatimo da su oni nečiji sinovi, nečiji roditelji, da ni oni ne žele da trpe uvrede ili ne dao bog batine. Da su tu jer im je to posao, ali svakako veću platu neće dobiti ako više ljudi uhapse i ako moraju da primenjuju silu. Sve je u našim glavama, a nek nam fudbal bude u srcima.