Lovački biseri kafanskih generala

 

Ipak, trudim se da pojedince - kada ih se dovoljan broj nahvata na bućkalo mog lika i dela - ne uskratim za kratku edukaciju, posle koje, ukoliko im se i ne otvori treće oko, postoji bar malecka šansa da se prenu iz svoje dnevne rutine mržnje, komesarskog razmišljanja ili makar penzionerske mrzovolje.
Kada pročitate „Klekovaču na Tari”, tekst generala u pokušaju, Ljubodraga Stojadinovića, nekadašnjeg agilnog člana SKJ, bivšeg portparola Generalštaba JNA i pomoćnika ministra odbrane za odnose sa javnošću, biće vam daleko jasnije i zašto se raspala JNA i kako je slovenačka civilna odbrana uspela da jodlovanjem dobije medijski rat.

Stojadinovićeva naglabanja, kako o sopstvenim kafanskim uspesima tako i o mojoj navodnoj potrebi da se dodvorim Vladaocu, posledica su istrenirane jednopartijske poslušnosti i sete za vremenom kada je Ljubodrag, bez preteranog umnog napora, mogao da formira svoje mišljenje koristeći oba TV kanala i crvenu „Borbu“. I zato je danas potpuno logično da je tu - gde je. Na Peščaniku.
Srbija i region mogu da odahnu: svi smo mi daleko bezbedniji sada kada razni Stojadinovići štancuju nesuvisle paškvile kao civili, nego što bismo bili da im, ne daj bože, oružje opet dođe nadohvat ruke kao aktivnim vojnim licima.

 

S druge strane, glodur „Danasa“ Draža Petrović potvrđuje da reči ponekad mogu biti ubojitije od metka. Preciznije, čitanjem njegovog bisera zvanog „Brojanje Tasovaca” na sajtu moje omiljene prekogranične televizije N1 čovek se izlaže nerazumnom riziku da umre od dosade, što paradoksalno, izaziva empatiju kako kod njegovih istomišljenika tako i kod pristojnog sveta.

Pored završene srednje škole, što je valjda adekvatna stručna sprema za poziciju glavnog i odgovornog urednika dnevnih novina koje su prerasle u partijsko glasilo dela srpske opozicije, zaista se ne zna šta ga je još preporučilo da na toj poziciji zameni jednog ozbiljnog novinara (i diplomiranog sociologa) kao što je Zoran Panović.

Ipak, ja donekle razumem njegovu frustraciju. Brojeći Tasovce, em se zabrojao, em je i sam shvatio da nikad neće postati Tasovac. To bi podrazumevalo da završi neke ozbiljne škole, ostvari se u svojoj struci, pročita par knjiga ili bar pomogne nekoj baki da ponese ceger iz samoposluge. Do tada bi mu bilo bolje da jedino što potpisuje budu kafanski računi u „Lovcu“.