I dalje se smrzavamo!
Osvanulo je još jedno hladno jutro i dok se većina građana ponadala da će daljinsko grejanje konačno „proraditi” i da će se ugrejati, tako nešto je i dalje neizvesno, iako godišnje plaćamo i do 1.000 evra da bi nam kuća bila topla kad jutarnji mraz pokuca na vrata.
Alo!
Iako su nadležni obećavali još od početka meseca najpre probe, polako, pa tek onda čitav sistem staje na noge, to se još nije dogodilo. Tako da je poduži spisak opština sa kvarovima na radijatorima i havarijama na mrežama u brojnm delovima grada. Mada, to i nije neko čudo ako uzmemo u obzir da centralni sistem grejanja verovatno podrazumeva instalacije iz doba jure.
Polovina oktobra je, a trenutne temperature nisu netipične za ovo doba godine, ali je krajnje neprimereno što i dalje ima delova grada u kojima nema grejanja, iako je izvesno da će nam se „usijati” računi za struju, jer se već neko vreme dogrevamo na peć, klimu i radijatore, kako ko. Pored toga što se smrzavamo, dok redovno plaćamo grejanje, jasno je da će većina nas ovog meseca imati nepotrebne dodatne troškove, pa kako čovek da se ne naljuti. Mada, džaba sve, na koga?
Krećem na posao i srećem baka Nadu, koja me pita da li su mi radijatori topli i šta se to dešava, a onako usput mi se požali kako je dobila upalu uha iako umotana u ćebe gleda večernju seriju, dok nas student Jova uz osmeh pozdravlja i dobacuje - hladno u stanu, hladno na fakultetu. Goran vodi dve devojčice u obdanište i u prolazu gunđa sebi u bradu kako ovo više nema smisla i da će se isključiti sa mreže centralnog grejanja, a isto i nama poručuje. Mislim se, polako, komšija... To tek možeš na kraju grejne sezone, a ona još nije pošteno ni počela.