Groblja ili porodilišta?!

Ne treba da se plaše naši neprijatelji, to se sigurno nikad neće desiti. Da je zaista tako, najbolje govori rat koji je mitropolit crnogorko-primorski Amfilohije pokrenuo protiv vlasti u Srbiji. Njegova izjava da predsednik Vučić vodi izdajničku politiku kada je u pitanju Kosovo i Metohija sve je samo ne očinska i crkvena. Više od svega je nabijena sujetom i nezadovoljstvom što mitropolit nije u centru pažnje u trenutku kada se rešavaju najvažnija nacionalna pitanja.

Neka mi oprosti patrijarh Irinej, ali neosporno je da Amfilohijevo ime ima najveću težinu u SPC i upravo zbog toga bi on morao da pazi šta govori. Ne bi smeo da daje izjave koje ne priliče ni nekom ostrašćenom političaru, a ne duhovnom pastiru. Trebalo bi da se priseti reči patrijarha Pavla da “argumenti treba da nam budu jaki, a reči blage” pre nego što preko jezika prevali tako teške reči poput, recimo, uvreda koje je uputio juče na adresu srpske premijerke Ane Brnabić.

Ali da se vratimo na suštinu sukoba Amfilohija sa vlastima u Srbiji. Opet je, kao i mnogo puta do sada, u pitanju sukob takozvane nebeske i zemaljske Srbije. Prva je sazdana na mitu o Kosovskoj bici kao slavnom porazu, a druga na fizičkom opstanku naroda. Da li Srbija u ovom momentu, kada Albancima na KiM samostalnost vojno garantuje NATO kao najveća sila na svetu, ima luksuz da sebe pošalje “u oblake”? Mislim da nema i da nakon nekog novog sukoba na Kosovu više ne bi bilo Srba, a ni srpskih manastira. Mitropolit može da misli samo na srpska groblja, ali Vučić mora da se stara i o porodilištima. Sukob između njih dvojice je bespredmetan.