A da ipak ne bude rata

Ko će preteći u narednom ratu, do koga će sigurno doći ako političari nastave u ovom ritmu koji je dobio na „snazi” u prethodnih mesec dana.

Dovoljna je jedna iskra, jedna budala da uzme pravdu u svoje ruke i da sve, još jednom, ode dođavola.
Sada, zamislite kada bi se političari iz Srbije, Hrvatske, BiH dogovorili da u narednih godinu dana ne pominju jedni druge.
Nema kritika, pametovanja o tome ko bi trebalo da se nauči „evropskim manirima”, ko je žrtva, a ko agresor... Nema saopštenja i kontrasaopštenja, kao ni merenja čiji je patriotizam veći.

Zločini se nikako ne smeju zaboraviti, žrtve treba pamtiti, ali ako nastavimo samo da pričamo o njima, kakvu budućnost možemo imati, ako je budemo imali uopšte.

Nažalost, izbori u pojedinim zemljama su idealna šansa za svakog političara da „opali” po susedima, koji su nekako misteriozno krivi za sve loše što im se dešava.

Nemate posao? Krivi su oni! Loše živite? Pa, krivi su oni! Loše zdravstvo, korupcija, gradski prevoz? Krivi su oni! Godinu dana tišine je možda upravo ono što je potrebno zemljama na Balkanu, bile one članice EU ili ne. Godinu dana bez ratne retorike, busanja u grudi, rehabilitacija... Mada, veoma je malo godinu dana ne napadanja, makar kada su ovi prostori u pitanju. Svako da gleda u svoje dvorište, barem do kraja ovog veka, pa, ako budemo i posle toga željni krvi, onda i nismo za bolje.