Karađorđevići podneli tužbu zbog dvora
Članovi dinastije Karađorđević podneli su tužbu Upravnom sudu i traže poništaj rešenja Ministarstva finansija po kojem im država neće vratiti Beli dvor.
Emil Čonkić
Ovim rešenjem od 22. marta Ministarstvo je potvrdilo odluku Agencije za restituciju da Dvorski kompleks na Dedinju, kao zaštićeno kulturno dobro, ne bude dat naslednicima kralja Aleksandra, niti finansijski nadoknađen.
- Pokrenuli smo upravni spor jer je doneto rešenje kojim nije predviđeno obeštećenje kraljevske porodice. Znamo da su drugi građani koji su u postupku restitucije odbijeni iz sličnih razloga, upućeni na moguću novčanu nadoknadu - kaže jedan od zastupnika dinastije, advokat Dušanka Subotić Homen.
Zakon o vraćanju oduzete imovine kaže da se "ne vraća pravo svojine na dvorskom kompleksu, čiji se status određuje posebnim zakonom..." To, zaključuju podnosioci tužbe, ne isključuje obeštećenje, već samo vraćanje u naturi.
Po rečima advokata, Agencija za restituciju i Ministarstvo finansija povredili su Ustav, koji kaže da su svi građani jednaki.
- Ispalo je da Karađorđevići, koji su nam stvorili državu, nisu ravnopravni sa ostalima. Time je povređena i Međunarodna konvencija o ljudskim pravima - napomenula je Subotić Homenova.
Advokat Zoran Živanović nada se da će Upravni sud poništiti rešenje Ministarstva finansija i naložiti da se postupak pred Agencijom za restituciju privremeno obustavi dok se ne donese poseban zakon o Belom dvoru.
- U suprotnom, uložićemo usavnu žalbu, a zatim se obratiti i Evropskom sudu u Strazburu - poručuje Živanović.
Podnosioci tužbe navode da po zakonu kulturna dobra mogu biti i državna, ali i privatna, a članom 14. Zakona o kulturnim dobrima propisano je da dobra u rukama države mogu biti i otuđena. Karađorđevići upozoravaju da bi država mogla da proda dvorski kompleks koji se nalazi na 15 hektara zemljišta na atraktivnoj lokaciji, za više desetina miliona evra. A za eventualno obeštećenje starih vlasnika oni bi morali da izdvoje maksimum pola miliona evra.