Karađorđevići ostaju bez Belog dvora

U delimičnom rešenju do kog su došle "Novosti" navodi se da se odbija zahtev Karađorđevića za vraćanje i obeštećenje nepokretnosti dvorskog kompleksa konfiskovane ukazom Predsedništva Pezidijuma Narodne skupštine FNRJ od 8. marta 1947, a preostalom delu zahteva dinastije biće odlučno naknadno, posebnim rešenjem.

Dest naslednika kralja Petra i prinčeva Tomislava i Andreja podnelo je zahtev za restituciju krajem januara 2014. Na usmenoj javnoj raspravi pred Agendijom oni su utvrdili da ostaju pri svom zahtevu da poseban zakon o dvorskom kompleksu nikada nije donet i da članovi kraljevske porodice imaju pravo na povraćaj imovine baš kao i svi drugi građani. Takođe su rekli da je Odluka o utvrđivanju dvorskog kompleksa na Dedinju za spomenik kulture, sve sa pokretnim stvarima u njemu, u suprotnosti sa važećim Zakonom o zaštiti kulturnih dobara.

Državno pravobranilaštvo usprotivilio se vražanju dvorskog kompleksa, kao i drugih nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja u državnoj svojini. Pošto je saslušala obe strane i razmotrila priložene dokaze, Agencija za restituciju odbila je prvostepenim rešenjem zahtev Karađorđevića. U obrazloženju navode da dvorski kompleks ne može biti predmet vraćanja niti obeštećenja budući da je njegov status uređen posebnim zakonom, kojim je izričito zabranjeno vraćanje prava svojine na njemu.

Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić je potvrdio da je Agencija donela odbijajuće rešenje i dodao da naslednici imaju pravo žalbe u roku od dve nedelje. O ostalim nekretninama koje su tražili Agencija će odlučivati naknadno, parcijalno rešavajući deo po deo imovine.

Karađorđevići su, inače, tražili imovinu koja je posle smrti kralja Aleksandra, ostavinskim rešenjem od 27. oktobra 1938. podeljena na tri jednaka dela između sinova Petra, Tomislava i Andreje.