CRNE PROGNOZE ZA EVROPU Visoke cene struje i gasa mogle bi da ubiju više ljudi nego rat u Ukrajini
Shutterstock/Martin Capek

Ovo saznanje ima veliku cenu, bukvalno i figurativno, ali EU nema nikoga da krivi osim sebe. Decenijama se razvijala infrastruktura za kupovinu energenata iz Rusije, u korist industrije i stanovništva Evropske unije, koje je imalo pristup jeftinoj nafti i jeftinom gasu.

Ponekad je bilo manjih problema sa isporukom, gasovodi i naftovodi su se često koristili kao aduti u političkim pregovorima, ali većih problema nije bilo. Zbog toga je 2011. otvoren novi gasovod Severni tok 1 između Rusije i Nemačke.

Ranije nije bilo neuobičajeno da Rusija koristi svoju naftu i gas kao politički adut, ali je rat u Ukrajini naveo Putina da koristi energetske resurse u ratne svrhe. Ne radi se samo o Ukrajini, gde će zima sigurno dovesti do mnogih ljudskih žrtava, s obzirom na uništenje energetske infrastrukture zemlje. Zbog poskupljenja gasa, koje se prenosi i na poskupljenje grejanja, ova zima bi mogla da bude pogubna za stanovnike Evropske unije.

Ako su istorijski podaci o odnosu između mortaliteta, vremenskih uslova i cena energije nešto što bi trebalo da bude, ova zima bi mogla biti smrtonosnija od rata u Ukrajini. Kako? Na prvi pogled sve ide dobro, zima će biti topla, a magacini puni. Za sada mnoge stvari idu na ruku EU, iako je to loša situacija u svakom pogledu. Kapacitet skladišta gasa je blizu istorijskog maksimuma, iznad 94 odsto. U Hrvatskoj je kapacitet skladišta gasa Okoli, jedinog koji ga ima, 96 odsto. Ali samo punjenje magacina ne znači da ima dovoljno gasa.

Na nivou Evropske unije iz skladišta se može pokriti samo 28 odsto godišnjih potreba, u Hrvatskoj 16 odsto. Naravno, morate stalno da kupujete jer kapacitet skladištenja nije dovoljan. Od sredine novembra iz skladišta je povučeno više gasa nego što je u njih upumpano, otprilike pola meseca kasnije nego inače. Trenutak kada će gasna skladišta početi da se prazne određen je vremenskim prilikama. Toplije jeseni i zime znače kasniji početak korišćenja zaliha u magacinima, hladnije ranije. Evropska unija ove godine ima sreće jer je jesen neobično topla, a vremenske prognoze predviđaju da će se relativno toplo vreme za ovo doba godine nastaviti i tokom zime.

Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze predviđa da će zimska sezona 2022/2023. biti mnogo toplije od prosečnih zima od 1993. do 2016. godine, a isto važi i za Ukrajinu, Rusiju, SAD i Kinu.


Cene energenata su naglo porasle, traže se alternativni putevi snabdevanja Cene energije su naglo porasle 2022. Barel sirove nafte je 85 dolara, manje nego u prvih nekoliko meseci nakon početka rata u Ukrajini, kada se cena kretala od 110 do 125 dolara po barelu, ali mnogo više nego prethodnih godina.

Od početka 2015. do pandemije covid-19 2020. godine, cena sirove nafte marke BRENT kontinuirano se kretala između 50 i 75 dolara po barelu. Ali od početka 2011. do kraja 2014. uglavnom je bilo iznad 100 dolara. Isporuke sirove nafte u decembru, januaru i martu takođe su ugovorene po ceni koja se kreće oko 85 dolara po barelu.

To znači da se ne nalazimo u periodu istorijski visokih cena nafte. Za grejanje je mnogo važnija cena gasa. Buduće cene prirodnog gasa na berzi u Holandiji, glavnoj u Evropi, trenutno su oko 125 evra po MVh za isporuke u decembru i dva do četiri evra više za isporuke u prvim mesecima 2023. godine.

Blagi vremenski uslovi i dobra popunjenost skladišta gasa pomažu da se cena drži ispod rekordnih 150 do 350 evra po MVh, u kom su se rasponu kretali tokom letnjih meseci. Međutim, situacija je i dalje izazovna jer bi iznenadni skok potražnje mogao da izvrši pritisak na zalihe, a ponuda ostaje ograničena.

Gasprom je upozorio da će od 28. novembra smanjiti snabdevanje gasovoda koji prolazi kroz Ukrajinu, što je poslednji lanac kojim gas iz te zemlje još uvek stiže u Evropu od potpunog zatvaranja Severnog toka 1. Evropa traži alternativno snabdevanje rute, a jedna od njih je severna Afrika. Alžir je najveći severnoafrički izvoznik gasa u Evropu i do sada je potpisao dugoročne gasne sporazume sa Španijom, Italijom i Slovenijom.

Francuska je pokušala da uradi isto, ali je Alžir posle dugih pregovora obavestio Pariz da je sadašnji sporazum odložen na neodređeno vreme. Francuska se nadala da će potpisati sporazum pre kraja 2022. godine, nadoknađujući gubitak ruskog gasa.


Zime u kombinaciji sa rastućim cenama struje dovode do viška smrtnosti Uticaj hladnog vremena na zdravlje i povećanje mortaliteta odavno je naučno utvrđen. Iako se metodologije razlikuju, konsenzus je da se višak mortaliteta javlja u zimskim mesecima zbog niskih temperatura.

Najuticajniji svetski medij koji se bavi ekonomskim temama, The Economist, napravio je sopstveni model koji predviđa porast mortaliteta u Evropi ove zime, s obzirom na to da li će biti toplije ili hladnije nego prethodnih godina. Hladne temperature su obično smrtonosnije od vrućih, tvrde mediji. Između decembra i februara, 21% više Evropljana umire nedeljno nego od juna do avgusta.

Ranije je rast cena malo ili nimalo uticao na mortalitet tokom zimskih meseci, ali zbog intenziteta rasta cena struje i gasa ove godine, to će se promeniti. Prema Ekonomistovom modelu, ako se zadrže prošli obrasci, sadašnje cene struje bi povećale broj umrlih iznad istorijskog proseka čak i u najblažoj zimi. Ukupan mortalitet zavisi i od drugih faktora, posebno temperature.


Zime u kombinaciji sa rastućim cenama struje dovode do viška smrtnosti Uticaj hladnog vremena na zdravlje i povećanu smrtnost odavno je naučno utvrđen. Iako se metodologije razlikuju, konsenzus je da se višak mortaliteta javlja u zimskim mesecima zbog niskih temperatura.

Najuticajniji svetski medij koji se bavi ekonomskim temama The Economist napravio je svoj model koji predviđa porast mortaliteta u Evropi ove zime, s obzirom na to da li će biti toplije ili hladnije nego prethodnih godina. Niske temperature su obično smrtonosnije od vrućih, navode mediji.

Između decembra i februara, 21% više Evropljana umire nedeljno nego od juna do avgusta. Ranije su poskupljenja malo ili nimalo uticala na mortalitet tokom zimskih meseci, ali zbog intenziteta poskupljenja struje i gasa ove godine, to će se promeniti. Prema Ekonomistovom modelu, ako se zadrže prošli obrasci, trenutne cene električne energije bi povećale broj smrtnih slučajeva iznad istorijskog proseka čak i u najblažoj zimi. Ukupan mortalitet zavisi i od drugih faktora, posebno temperature.

 

 

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

 

 

 

 

 

Komentari (0)

Loading