Očajnički vapaj otišao na adresu Đokovića, traži se od Srbina spas od bede

Đakalone, koji je 834. na ATP listi, kaže da se godinama suočava sa teškoćama u treniranju i igranju.

Pismo prenosimo u celosti:

"Ćao Nole. Pišem ti jer si ti izgleda jedina osoba koja je sposobna da razume i uradi nešto za nas, jer iskreno verujem da porukom čenicima ATP  ništa ne bih uradio. Oduvek sam ti se divio i kao igraču i kao osobi. Oduvek si pokazivao svoje srce i skromnost, a to je pokazala i tvoja briga o slabije rangiranim teniserima. Napravio si određene stvari jer si spreman da finansijski pomogneš samo igračima od 250. do 700. mesta."

"Verujem da, u ovim uslovima, niko ne bi trebalo da se oseti izostavljenim. Svi pokušavaju da žive od ovog sporta i da dođu do svojih ciljeva. Svi igrači – sve do 1000. mesta, a ne samo do 700, trebalo bi da budu ključni deo sistema i ne bi trebalo da budu prepušteni sebi, kao što je bilo do sada."

"Govorim o onim igračima koji ne mogu da se uzdaju u pomoć ATP i ITF za hranu i smeštaj, jer moraju da plate i za španovanje reketa, za fizioterapeute, čak nisu uvek u mogućnosti da sa sobom povedu trenera. Ti igrači moraju da donose odluke na osnovu novca, a ne na osnovu profesionalnog napretka, tako da su primorani da se finansijski izdržavaju putem državnog nagradnog fonda i mečeva za klubove".

"Tokom svoje karijere upoznao sam mnogo odličnih tenisera koje je ‘ubio’ sistem i koji su morali da prestanu da jure svoje ciljeve jer nisu imali porodicu koja je mogla da ih izdržava. U ovom trenutku, mislim da bi ATP i ITF trebalo da budu odgovorni za to, jer mi (slabije rangirani igrači) moramo da ih izdržavamo tako što plaćamo određene stvari (od 75-250 dolara). To radimo iako ne osećamo da se oni brinu za nas, iako moramo da putujemo i ‘Bogu iza kičme’. Idemo na lokacije koje ne mogu da obezbede smeštaj igračima i ITF ih izabere samo kako bi zaradili novac. Ali mi to radimo, jer želimo da sledimo svoj san."

"Igrao sam na terenima među bubašvabama, tamo gde nismo imali mesta za trening, gde nisu radile teretane i tuševi. U tim uslovima osetio sam se poniženo od strane sistema. Kada se renking promenio pre dve godine, morao sam da potrošim 50 hiljada kako bih se zadržao oko 500. mesta na ATP listi, ali se tada poeni sa ITF nisu računali, tako da sam bio bez plasmana. Nadam se da sada neće biti isti slučaj."

"Nadam se da će pandemija podići svest oko mogućeg rešenja i osećam da mi je ovo poslednja šansa da ostvarim svoj san. Nikada se nisam bavio ovim sportom zbog novca, jer da jesam, prestao bih pre mnogo godina kada nisam imao prebijene pare na kraju godine."

"S obzirom na to koliko me je pogodila ova situacija sa koronavirusom, moram da pronađem posao i želim da sprečim da se isto desi mladim igračima koji imaju isti san kao i ja. Oni zaslužuju šansu. Ovo je san koji imaju svi, a ne samo neki, a ti, Nole sa ulica Beograda, si živ dokaz toga.

Hvala ti, Nole.

P.S. Zaboravio sam da pomenem da sam imao tu čast da treniram uz tebe. Omar Đakalone".