Ljubav prema Noletu košta me 20.000 dolara godišnje, ali ne žalim!

Još 2009. godine, kao iseljenik iz Srbije, Vladan Rovčanin (55) je iz Sidneja krenuo na put oko sveta zbog Novaka Đokovića. 

U međuvremenu, najboljeg tenisera planete uživo je gledao na devet grend slemova (Melburn, Njujork, Pariz, London) i svakog puta se kao malo dete radovao Noletovim titulama. Bodrio ga je i u Šangaju, na mnogim mastersima, pa ga ta zadovoljstva prosečno koštaju oko 20.000 američkih dolara godišnje. Međutim, Vladan kaže da ljubav prema Novaku nema cenu...

- Ne žalim novac koji sam do sada potrošio zbog Đokovića. To je čovek koji mi je priuštio neverovatno zadovoljstvo. Privilegovan sam što živim u njegovo vreme. Novak je sinonim svega što je vredno - naglašava Rovčanin. 

Vladan je čovek u žutom teniskom dresu, kome zavide najveći Novakovi fanovi. Baš njemu je posle epskog finala s Nadalom, nakon sedme titule na Australijan openu, naš as poklonio reket kojim je razbio španskog bika.

- Novak mi je drugi put poklonio reket, odranije imam i njegove patike, ali do juče se nismo upoznali. Došao sam u Melburn park da ga još jednom pozdravim i tom prilikom smo razmenili par rečenica. Nasmejao se kada sam mu rekao da sam uz njega već devet gren slemova i poručio mi je: "Moraš da nastaviš!", verovatno i on smatra da mu donosim sreću.

Rovčanin s ponosom čuva Noletove rekvizite u spavaćoj sobi u Sidneju, a za  kaže da često sanja heroja nacije.

- Neverovatno je kakav osećaj imam pred Đokovićeve mečeve. Noću ga sanjam i tačno znam da li će u sledećem meču pobediti ili izgubiti. Bio sam na njegovih devet grend slem finala i na svih devet je trijumfovao. Nije mi se išlo u Pariz 2015. na finale Rolan Garosa, preskočio sam taj duel s Vavrinkom i Nole je izgubio. Sada imam osećaj da do leta 2020. neće izgubiti nijedno grend slem finale. 

Prosto je neverovatno da je posle deset godina prisustva u Novakovoj blizini, tek juče upoznao svog idola...

- Nisam od onih koji bi mu smetali, vukli ga za rukav. Znam da mu je preko glave tolike slave, svi mu prilaze, traže mu autogram, zato poštujem njegovo privatno vreme. Reketi i patike koje sam dobio od Novaka puno mi znače, to su pokloni neprocenjive vrednosti, ne bih ih se odrekao ni za živu glavu. Vratio sam se u Sidnej kao najsrećniji čovek na svetu.
Junak ove naše priče ima veliko navijačko iskustvo s teniskih mečeva, pa ističe jednu stvar...
- Srpski navijači su diskriminisani na velikim turnirima. Organizatori favorizuju Federera i Nadala. Domaćinima ne smeta kada celi stadion, kada 20.000 ljudi u Njujorku, prekida poene uz povike „Rodžer“ ili „Rafa“. Zato kad ja s tribina u pauzi dobacim „Nole“, obezbeđenje bi da me izbaci sa meča. Onda ih ljubazno pitam: „A, koliko decibela dozvoljavate da proizvedem“? Na Australijan openu optužen sam za kršenja pravila tokom meča, a onda sam u želji da sačuvam čast naterao organizatora da pregleda sve snimke sa sigurnosnih kamera da bi ustanovio da sam se, zapravo, držao striktnih pravila na tribini. Dobio sam izvinjenje šefa obezbeđenja, pa su mi dodelili mesto u loži, tik uz Đokovićev stručni štab. Mogu samo da zamislim na koliko je nepravdi Novak naišao tokom karijere.