Laslo Đere otkrio priču o svojim najvećim uzorima s početka teniske karijere

Laslo Đere (24) napravio je pravi bum u Parizu. Ispustio je vođstvo od 3:0 u petom setu protiv favorizovanog Keja Nišikorija, imao je odličnu sezonu na šljaci, ali sada slede brže podloge.

Za većinu fanova u Srbiji enigma je šta da očekujemo od Lasla u drugoj polovini godine, ali momak iz Sente zrači optimizmom. A kako i ne bi, dogurao je do 27. pozicije na ATP listi.

- Na travi se osećam komforno jer sam kao klinac trenirao dosta na tepihu, tako da verujem da ove godine mogu da ostvarim dobre rezultate na toj podlozi. Što se tiče betona, tu napredujem konstantno iz godine u godinu, trudim se da bolje shvatim igru na betonu taktički i u svakom smislu. Pokušavam da budem agresivniji, učim stalno. Prošle godine dobio sam nekoliko dobrih igrača na betonu, sa nekoliko njih sam igrao tesne mečeve, tako da se nadam da mogu barem približno da nastavim da igram na betonu kao što sam igrao i na šljaci - kaže Laslo za „Sport plus“.

Laslo je već ispričao tešku životnu priču, o tragediji koja ga je zadesila usled smrti roditelja.

- Znam šta treba da radim, nisam dozvolio da me to čak nimalo slomi, da me ne poremeti. Znam koliko truda sam uložio u sve ovo zajedno sa roditeljima, tako da nije bila opcija da prestanem, da se predam... Igram zbog sebe, postavio sam neke ciljeve u životu koje svakako želim da ispunim, da postignem, zato se toliko i borim i trudim, a sve to što se desilo daje mi dodatnu motivaciju. Borim se za sebe, za svoje najbliže, za ceo tim koji radi već godinama sa mnom i, naravno, mislim na roditelje. 

Koga od kolega najviše ceniš, ko ti je bio idol?

- Idoli su mi bili naši igrači. Dok sam bio baš mali, voleo sam da gledam Rodika i Kuertena, oni su mi bili omiljeni, ali kad su se pojavili Novak, Janko i Viktor, onda sam najviše uživao gledajući ih. Ugledao sam se na njih, iz iste smo države, znam kroz šta su prolazili. Svi smo imali dosta poteškoća jer nije lako postati profesionalni sportista, pogotovo teniser u Srbiji, i jako ih cenim zbog toga. Želeo sam da i ja jednog dana budem igrač kao i oni, ili bar približno.

Do kada ćemo navijati za tebe?

- Nadam se da ću još dugo da igram, sigurno do trideset i neke, ako mi zdravlje dozvoli i ako ne bude nekih povreda, ako se ne desi nešto neplanirano.

Koje ti je omiljeno mesto za život?

- Ne znam, ali volim da živim u Srbiji, volim i Novi Sad i Beograd, tako da sebe trenutno vidim tu. Daleko je još da o tome razmišljam, ali najrealnije je da ću živeti u Srbiji.