Srpske šahistkinje briljirale na SP!
Dejan Briza
Teodora Injac i Jovana Srdanović, Foto: Dejan BrizaSvet nije ravna ploča! Mudraci, filozofi i učenjaci su to dokazali pre mnogo vekova, ali ravna ploča svakako jeste svet. I to ne bilo koja, već ona podeljena na 64 polja. Inicijalno određenih da budu crno-beli, mada u poslednje vreme to ne mora da bude tako. Važno je samo da na njoj postoje 32 figure, postavljene u po dva reda na suprotnim stranama i da se iza njih nalaze dva igrača, s obavezom da u krajnjem desnom uglu pred njima bude polje svetlije boje. E, to je šah. Za jedne sport, za druge zabava, ali bez dileme umetnost razmišljanja, predviđanja i vojevanja.
To je ta ravna ploča kojoj su mnogi odlučili da posvete život i učine je svojim svetom i svojom svetinjom. Pravila se znaju, pobediti sve svoje unutrašnje i spoljašnje slabosti, a kad pobedite sebe, onda je lakše i da nadmudrite rivala.
Table, pre kompjutera
Tehnološki razvoj doprineo je da Teodora i Jovana, za razliku od nekadašnjih šampiona ove igre, mogu da vežbaju same na kompjuteru, ali one to ne vole previše. Kao što novinari više preferiraju štampane novine od portala, tako i istinski ljubitelji šaha više vole kad osete figure pod rukom, od tipkanja po ekranu. - Uvek više volimo da igramo šah na tabli, nego na kompjuteru, tabletu ili telefonu - uglas poručuju velike nade srpskog šaha.
Sve to, još od najranijeg detinjstva shvatile su i prihvatile Teodora Injac (18) i Jovana Srdanović (15). Prva je internacionalni majstor, najmlađa seniorska šampionska Srbije i zvanično treća igračica na nedavno održanom Svetskom šampionatu za mlade u Grčkoj, dok je druga devojčica FIDE majstor i četvtoplasirana na istom takmičenju. Dve talentovane devojčice, pored ovih priznanja imaju pune dve sobe medalja i pehara, i tek će pokazati šampionski potencijal. Njih dve su, zajedno s Marijom Lukić, međunaordnim sudijom i trenerom, došle u redaciju lista “Alo!”, gde su nam pričale o svojoj ljubavi prema ovoj igri.
- Ne treniram mnogo. Najviše dva-tri sata dnevno, ali o šahu razmišljam 24 sata. Imam fotografsko pamćenje i dok gledam tablu vidim mnoštvo slika. U šahu ne postoje dve iste partije, ima bezbroj mogućnosti i to je ono što mu daje draž - kaže nam Teodora.
Kažu da tokom velikih partija, onim što odlučuju o titulama, igrači izgube po nekoiko kilograma, ali Jovanina majka Marijana otrkiva da to nije ekskluzivno pravo šahista.
- I mi što gledamo partije, možemo da izgubimo po nekoliko kilograma. Toliko je naporno i stresno, a zamislite kao je njima dok igraju - kaže kroz smeh Marijana, a onda nam Jovana objašnjava kako je u Grčkoj ostala bez medalje:
- Vodila sam na turniru od prvog do desetog kola. Trebao mi je jedan poen iz poslednje dve partije da osvojim prvenstvo, medjutim, propustila sam priliku. Ne znam šta je bio razlog, jednostavno nisam bila dovoljno dobra. Možda je i umor učinio svoje. Nema veze, zadovoljna sam i ovim uspehom, a tudiću se da u budućnosti budem bolja.
Kako čovek i da ne bude zadovoljan, kada u konkurenciji 90 najboljih devojčica do 16 godina, osvoji četvrto mesto na svetu. Onom pravom, elipsoidnog oblika, koji su ove dve šampionke tek počele da upoznaju i osvajaju.
- Šah mi je omogućio da putujem svetom, radim ono što volim i upoznajem ljude. Nikad neću zaboraviti kad sam kao mala devojčica otišla na Svetsko prvenstvo u Vijetnam. Kakav je to bio doživljaj za mene. Jeste sve to skupo, ali snalazimo se nekako - kaže Teodora, učenica trećeg razreda sportske gimnazije iz Beograda, a gimnazijalka iz Grocke dodaje:
- Lepota ovog sporta je svakako u putovanju i upoznavanju ljudi. Sećam se kad sam nekada dolazila u Beograd na turnire. To su lepe uspomene. Obe se nadamo da ćemo uskoro dobiti zvanje velemajstora i da ćemo uspeti da osvojimo još mnogo medalja s velikih takmičenja.
Direktore, pala vam je zastavica
Tokom posete redakciji “Alo!”, Teodora i Jovana su odmerile snage protiv direktora našeg lista, Dragana Lazića, koji ima zvanje majstorskog kandidata. Uhvativši ih nespremne u prve tri partije, on je uspeo da remizira dva puta protiv Teodore i jednom protiv Jovane, a u naredne dve partije obe su ga savladale po jednom i to tako što mu je isteklo vreme. Šahovskim rečnikom rečeno - pala mu je zastavica. Oduševljena igrom, idejama i kompletnim razumevanjem složenih šahovskih pozicija, uz veoma brzo povlačenje poteza, Teodora je u jednom momentu spontano uzviknula “direktore, pa vi ste jako talentovani”.
Dejan Briza
Teodora je propisno namučila direktora Alo novina Dragana Lazića, Foto: Dejan BrizaKako čovek i da ne bude zadovoljan kad u konkurenciji nekoliko godina starijih igrača osvoji četvrto mesto na svetu. Onom pravom, elipsoidnog oblika, koji su ove dve šampionke tek počele da upoznaju i osvajaju.
- Šah mi je omogućio da putujem svetom, radim ono što volim i upoznajem ljude. Nikad neću zaboraviti kad sam kao mala devojčica otišla na Svetsko prvenstvo u Vijetnam. Kakav je to bio doživljaj za mene. Jeste sve to skupo, ali snalazimo se nekako - kaže Teodora, učenica trećeg razreda Sportske gimnazije iz Beograda, a gimnazijalka iz Grocke dodaje:
Dejan Briza
Teodora Injac i Jovana Srdanović, Foto: Dejan Briza- Lepota ovog sporta je svakako u putovanju i upoznavanju ljudi. Sećam se kad sam nekada dolazila u Beograd na turnire. To su lepe uspomene. Obe se nadamo da ćemo uskoro dobiti zvanje velemajstora i da ćemo uspeti da osvojimo još mnogo medalja s velikih takmičenja.
povezane vesti
