Ovo nije debakl, ovo je realnost!

Svake godine je isto. Pred početak velikog takmičenja srpski rukometaši najavljuju povratak u svetski vrh, a posle njegovog kraja traže se razlozi neuspeha. Do sada su oni bili manji ili veći, ali od 2019. i SP u Nemačkoj i Danskoj, svaki od prethodnih loših rezultata deluje kao osvajanje medalje, jer su „orlovi“ ovog januara doživeli istinski debakl osvojivši tek 18. mesto na svetu.

Poraženi su od Brazila i Argentine, savladali su samo Bahrein, ali legenda srpskog i svetskog rukometa Veselin Vujović i Žikica Milosavljević nisu previše iznenađeni. Za njih, ovo nije razočaranje, već tužna slika srpskog rukometa na kraju druge decenije 21. veka.

- Treba biti realan i reći da je ovo tužna realnost. Setite se samo mečeva kvalifikacija za EP protiv Belgije i Švajcarske, u kojima nismo imali maksimalan učinak. Već tada je bio upaljen alarm, ali nije adekvatno reagovano. U poslednjih nekoliko meseci odigrali smo devet utakmica i bez pobede smo protiv evropskih selekcija - kaže Veselin Vujović.

Iako najbolji rukometaš kojeg je ova zemlja ikada imala potencira neuspehe u poslednjih nekoliko meseci, ne želi prstom da upire u aktuelnog selektora Nenada Peruničića.

- Za mene ne postoje mladi i stari igrači, već samo dobri i oni koji to nisu. Ne mislim ja da je glavni krivac za neuspeh selektor Peruničić. Ekipa mu je neiskusna, mnogo momaka nije igralo ovako velike mečeve i to se vidi. Ovo nije toliki problem, problem će biti ukoliko se ekipa ne plasira na EP i Olimpijske igre, kad ćemo shvatiti da je sve bilo uzalud - kaže Vujović.

 Sličnog mišljenja je i legendarno krilo reprezentacije Jugoslavije Žikica Milosavljević.

- Učešće Srbije na SP posmatrao sam bez prevelike nervoze, jer je, prema mom mišljenju, ovo što se dogodilo sasvim normalno. Videli smo gde nam je mesto i to moramo što pre da prihvatimo. Naš nivo su Bahrein, Koreje, Alžir i Tunis... Trojica naših igrača igraju u Rumuniji, većina reprezentativaca nikada nije učestvovala na velikom takmičenju, a igranje za klub i učešće na ovakvom turniru ne mogu da se porede - kaže Milosavljević i nastavlja:

- Ipak, ne bi bilo iskreno ukoliko ne kažemo da je vidljiv blagi pomak. Treba da budemo realni. Pa, mi posle svakog takmičenje menjamo selektora. To ne može tako. Evo, vidite, Dinar je četiri godine bio pomoćnik u Fracuskoj, da bi tek posle toga preuzeo nacionalni tim. Zato mislim Nenad Peruničić i njegovi saradnici treba da ostanu, jer oni su tu tek nekoliko meseci, a za uspehe je potrebno mnogo više vremena nego što mi mislimo.