Na današnji dan planeta je bila zavijena u crno, terorizam je udario na svetski sport, a stradalo je čak 17 ljudi

Olimpijske igre u Minhenu trebalo je da budu festival mira. Posle katastrofe Drugog svetskog rata, u Minhenu 1972, ništa nije trebalo da podseća na nacističku propagandnu mašineriju Igara iz Berlina 1936, već je svetu trebalo da se prezentuje jedna demokratska i moderna Nemačka. Deset dana su te Igre zaista i bile šarene i vedre. Dok nije svanuo 5. septembar. U 4:35 ujutro, osmorica članova palestinske terorističke grupe "Crni septembar" su upali u deo Olimpijskog sela gde su bili smešteni izraelski sportisti. Oni su tražili puštanje na slobodu 232 politička zatvorenika u Izraelu, nemačkih terorista Ulrike Majnhof i Andreasa Badera, kao i japanskog teroriste Kozoa Okamotoa.

Nemački pregovarači su bili skloni da popuste. Izrael je to strogo odbijao.

Premijerka Golda Meir je izjavila: - Ako sada popustimo, nijedan Izraelac se više nigde na svetu neće osećati bezbedno.

Bilans dana, posle loše planirane i katastrofalno izvedene akcije oslobađanja, glasio je: ubijeni su jedanaest izraelskih sportista, petorica terorista i jedan policajac.

Važnu ulogu je imala i televizija i to kao – izvor informacija za teroriste. Ne samo što teroristima nije isključena struja, već policija nije odstranila novinare iz olimpijskog sela, tako da su teroristi preko televizije uživo mogli da posmatraju kako se snajperisti raspoređuju oko njihove zgrade. Planirana akcija spasavanja je zato morala da bude otkazana.

Uveče se planirano oslobađanje talaca pretvorilo u totalni fijasko. Vlasti su prividno pristale na zahtev terorista da se oni zajedno sa taocima avionom prebace u Kairo. Oni su dvojim helikopterima prebačeni ka avioni koji je čekao na vojnom aerodromu Firstenfeldbruk. Na položajima su bila samo petorica snajperista, jer oni – kao što kaže Dalke – nisu znali da ima osam terorista. Osim toga, bili su loše opremljeni i nisu bili povezani radio-vezom tako da nisu mogli da međusobno komuniciraju.

Kada su oni po komandi bavarskog Ministarstva unutrašnjjih poslova otvorili vatru, počelo je dvočasovno puškaranje. Oklopna vozila koja su nudila policajcima zaštitu, došla su tek kasnije. Kada su pristigla, jedan od otmičara je u bacio bombu u jedan od helikoptera u kojem su bili oteti sportisti – taoci su izgoreli. Sportisti koji su bili u drugom helikopteru su bili izrešetani. Trojica atentatora su preživela. Samo nekoliko nedelja kasnije, pušteni su na slobodu, jer je to bio zahtev otmičara jednog Lufthanzinog aviona. To je vrlo razljutilo Izrael.

Da bi niz propusta bio potpun, portparol vlade Konrad Alers je kasno uveče pogrešno saopštio da je akcija oslobađanja talaca uspela. Tek nekoliko sati kasnije, svetska javnost je saznala šta se zaista desilo.

Olimpijske igre su prekinute samo na jedan dan, održana je komemoracija, i Igre su potom nastavljene.