Vraća mu se za krađu protiv Čavića - Majkl Felps u depresiji! Vrišti, svađa se, proklinje život

Najtrofejniji plivač svih vremena Majk Felps u svojim vitrinama ima čak 28 zlatnih medalja sa četiri učešća na Olimpijskim igrama.

Broj zlatnih odličja bi bio za jedno manji da su priznali pobedu Miloradu Čaviću u Pekingu 2008. godine. Slika foto-finiša i dan-danas boli svakog Srbina zbog antologijske nepravde.

Felpsovu blistavu karijeru pratili su neverovatni problemi van bazena. Pao je u depresiju, kako kaže "trku bez cilja". Ispovedio se američkoj televiziji ESPN:

I da, uvijek će se naći dovoljno onih koji će odmahnuti rukom i nonšalantno reći "e da je meni sve što on ima, lako bih ja". Kao da ono materijalno što imaš može popraviti ono što nemaš, mir u sebi i sa samim sobom.

"Kako si? Koliko puta čujemo to pitanje svakog dana i koliko puta odgovorimo s "dobro" i nastavimo dalje, a koliko često doista priznamo istinu, sebi i drugima? Znate kako sam ja? Recimo to ovako: još uvijek dišem", kaže Felps.

Vratite svoj film u glavi, kako ste se vi zasta osećali proteklih meseci? Neki su doista bili dobro, neki daleko od toga, ali koliko nas je bilo kome reklo kako se zaista osjeća?

"Moji osećaji su poslednjih meseci non-stop skakali gore - dole i opet ispočetka. Za mene lično ova je pandemija bila najstrašnije razdoblje koje sam ikad prošao".

Pandemija koronavirusa je kod Felpsa samo intenzivirala depresiju koja se nije pojavila sad, prvi put je javno progovorio o svojim unutrašnjim borbama uoči OI u Riju 2016. i danas kaže kako je to skinulo ogromni teret s njega i olakšalo mu je život, ali to nije značilo stavljanje tačke.

"Nije bilo lako priznati da nisam savršen, ali mi je olakšalo život i želim i dalje o tome otvoreno da pričam jer želim da ljudi koji se bore s istim stvarima shvate da nisu sami. Svi koji se bore s ovim jako dobro znaju da to nikad ne prestaje. Imaš dobre i imaš loše dane, ali nema ciljne linije u ovoj trci."

I baš zbog toga je toliko teško.

"Dao sam toliko intervjua nakon Rija i priča je u osnovi bila ista: 'Felps je otvoreno progovorio o depresiji, potražio stručnu pomoć, osvojio zlato na svojim poslednjim Igrama i sad je sve bolje'. Voleo bih da je to istina. Voleo bih da je tako jednostavno. Ali istina je - ja nikad neću biti "izlečen'. Ovo nikad neće nestati i ja to moram da prihvatim. I da, puno je lakše to reći nego napraviti.

Objasnio je i zašto je pandemija koronavirusa bila poseban izazov za njega.

"Sva ta nesigurnost, zatvorenost u kući na koju nisam navikao, toliko pitanja bez odgovora. Sve me je to činilo ludim. Uvek sam na rubu, uvek u defenzivi, svaka sitnica je "okidač". Postoje trenuci kad se osećam potpuno bezvredno, kad se potpuno isključim, ali u meni buja bes koji samo čeka da izbije napolje. Iskreno, nekoliko puta sam vrištao 'voleo bih da ja nisam ja'. Ponekad postoji samo taj osećaj koji me preplavljuje, osećaj da se više ne mogu nositi s time. Ne želim više biti ja. Postoje dani kad bih želeo biti neki 'Džoni Džonson', neka obična osoba.

A ponekad ili najčešće, najgore je sve držati u sebi, biti poput lonca ključale vode nad kojim poklopac bjesomučno poskakuje…

"Jedne večeri sam se posvađao sa suprugom, nije to bilo lepo, ali istovremeno sam uspeo da izbacim iz sebe to što me je mučilo. Ponekad vam baš to treba, teško je, ali osećate se bolje nakon toga, ja sam se osećao bolje. I to je deo procesa koji moram da prolazimo."

Kako se nositi s time, sa samim sobom iz dana u dan? Nema univerzalnog recepta, morate pronaći svoj kao što je Felps pronašao onaj koji njemu pomaže.

"Ja moram da vežbam svaki dan barem sat i po. I to je prva stvar koju radim svaki dan, svaki. Budim se između 5.15 i 7 i ne treba mi alarm. Naravno da ima dana kad mi se to ne radi, ali se i tada prisilim jer znam da je to bitno za moje duševno zdravlje jednako kao i za fizičko. Ako propustim samo jedan dan, to je katastrofa. Tada uđem u negativan obrazac razmišljanja i kad se to dogodi, jedini sam koji to može i zaustaviti. A obično se to ne događa brzo. Kao da kažnjavam sam sebe."

Nekad je bilo lakše, lakše za njega pronaći izlaz iz takve situacije.

"Dok sam plivao, bazen je bio moj beg. Iskoristio bih svu tu ljutnju koja je postojala u meni i pretvorio je u motivaciju. Ali sad tog bega više nema i naučio sam da je u tim situacijama važno napraviti korak nazad. Duboko udahnuti i zapitati se odakle dolaze ti osećaji, zašto sam tako ljut. To je ono što sam naučio tokom lečenja. Ali kad si u tom raspoloženju ne želiš uvek da napraviš ono što je ispravno ili ono što znaš da bi trebalo."

Pa ti unapred pomaže…

"Pišem poruke na ogledalu u kupatili, imam motivacione poruke po celoj kancelariji, imam 20 do 30 papirića po celoj kući na kojima pišem stvari koje želim zapamtiti da mi kasnije pomognu. A kad stvari zaista krenu loše doslovno uzmeme tajm-aut. Moram da se sklonim od svih, a posebno ne želim da me deca vide u takvom raspoloženju. Odem na nekoliko minuta u svoju sobu, u kancelariju ili u kupatilo, u neko tiho okruženje da mogu razmisliti i smiriti se. Da se resetujem na neki način.

A nekad bolje od motivacionih poruka ili bilo čega drugoga iz mraka ga na svetlo izvuče jedan od trojice njegovih sinova.

"Postoje ti neki trenuci kad sam potpuno zarobljen u vlastitoj glavi, kad mislim da ne može biti gore i onda Bumer, moj 4-godišnji sin, dođe do mene, zagrli me i kaži mi da me voli. Kad najmanje očekuješ. I to je doslovno najbolji osećaj na svetu."

Osim što nikad ne propušta jutarnje vežbanje, Felps još jednu stvar radi u tačno određen sat, svaki dan, bez izuzetka.

"Ručak je uvek u 17.00. to je moja odgovornost, obožavam fa kuvam, a na neki način mi kuvanje i pomaže.

Jasno i bez okolišanja će reći…

"Znam šta moram da radim da bih se brinuo za svoje mentalno zdravlje, ali opet, nije to uvek jednostavno. Pre nekoliko godina povezao sam se s internet kompanijom za mobilnu terapiju koja pruža pristup terapeutima kad god je to potrebno. Meni je to jako pomoglo kad bih bio na putu, na neki način mi je spasilo život. Svi mi želimo biti najbolja verzija sebe, a razgovor s terapeutom, otvoreno pričanje o onome što vas muči, može samo pomoći. Niko se sa životom ne može nositi potpuno sam.

"Znam da si moram da pružim više ljubavi i razumevanja. A to ne radim. Gledam nekad svoje sinove, padnu, udare se u glavu, zaplaču i već nekoliko sekundi kasnije opet su na nogama, love braću i smiju se. Idu dalje. Otporni su. Tako dobro žive u ovom sad trenutku. To je ono što svi treba da radimo.

Pričanje o depresiji, o bilo kakvim mentalnim problemima dugo je bila velika tabu tema, ali polako se i to menja, a ljudi poput Felpsa žele u tome da sarađivaju. U promeni razmišljanja.

"Nema razloga za skrivanje. Nema razloga za strah. To je borba samo protiv samog sebe. Razmislite o tome drugi put kad netko postavi ono obično pitanje "kako si"."