Korona joj je uzela titulu, zadesila je i smrt oca ali sad se nezaustavljivo vraća

AP Pier Marco Tacca

Mikaela Šifrin, Foto: AP Pier Marco Tacca

U tri trke ostvarila je pobedu u spustu, pa je u istoj disciplini bila četvrta i za kraj je slavila u super G-u. Bila je to njena već 66. pobeda u karijeri, bila je vodeća u ukupnom poretku Svetskog kupa sa 370 bodova više od Italijanke Brinjone i bila je “zicer” za četvrti Veliki globus u nizu.

Samo nekoliko dana kasnije svet se okrenuo naglavačke 25-godišnjoj Amerikanki, a trke i pobede postale su sporedna stvar. Smrt oca Džefa bila je strašan udarac, povukla se, naravno, iz Svetskog kupa, a kad je pokušala da se vrati u završnici sezone, koronavirus je zaustavio skijanje.

U subotu će u Leviju Amerikanka ponovo biti na startu, od poslednjeg nastupa u Banskom prošlo je tačno 300 dana i pitanje koje zanima sve u skijanju je samo jedno - kakva se Mikaela vraća?

- Nadam se pozitivnom iskustvu. I pritom ne mislim “nadam se da ću pobediti”, nego da će biti pozitivan osećaj opet biti takmičar i da će mi to biti pokretačka snaga.

Nikad nije imala ovako dugačku pauzu od skijanja kao ove godine, ali ona na to gleda drugačije.

Tanjug/AP

Pobednica Mikaela Šifrin, Foto: Tanjug/AP

- Uopšte ne osećam da sam imala tako dugačku pauzu, celo proleće, leto, jesen bili su najzaposleniji i najstresniji meseci mog života. Osećam se kao da je povratak takmičenju kao odlazak na praznike. Ovog trenutka sam beskrajno zahvalna što sam opet na trkama.

Očekivanja? I ona je ostala neodređena...

- Nastojim da očekivanja držim vrlo nisko, ali moji standardi skijanja koje želim da pokažem su visoki. Želim da skijam dobro, a to uključuje i - skijati brzo. Ako odskijam dobro, a ne ispadne kako želim, neću biti razočarana nakon svega što mi se događalo.

Prošle sezone je ostala bez Globusa, ali insistira kako je to nije nimalo naljutilo. Iako, priznaje da je ljuta i jako ogorčena.

- Neverovatno sam ljuta, ali ne zbog načina kako se završila prošla sezona. Ogorčena sam jer je moj tata umro, ljuta sam zbog toga koliko se usamljeno osećam većinu dana. Ali, s druge strane, zahvalna što imam mamu uz sebe. A što se sporta tiče, nikad nisam bila osoba koja se motiviše besom. Ako sam nešto naučila u ovih 300 dana od poslednje trke, onda je to činjenica da moraš da prihvatiš sve što ti život servira. Možda nema dobar ukus, ali svejedno moraš da jedeš.

Koliko je bila dominantna pre ove 300 dana dugačke pauze, možda najbolje pokazuju njeni nastupi u slalomu. U poslednja 43 slaloma u Svetskom kupu u kojima je startovala, čak u 41 se penjala na postolje, od čega 34 puta na najvišu stepenicu. Ona dva kad nije bila na postolju - nije završila trke. Niz koji izaziva strahopoštovanje.