Ivana: Glava je moje tajno oružje!

Da nema sposobnost da preleti sedam i kusur metara, ne bi bila to što jeste. Ali, kako i sama priznaje, da nema metalnu snagu, džaba bi joj bila sva fizička koju poseduje.

Kada sam videla da se Goran ne smeje... Španovićeva se vratila i na dešavanja tokom finala EP u Glazgovu. - Malo sam se iznervirala posle takmičenja kada me je dosta ljudi pitalo što sam delovala nervozno. A nisam bila nervozna. Znala sam da imam šest pokušaja, ali da se takmičenje ne završava posle tri. A moj trener Goran Obradović zamislio je da rešim takmičenje u prvom skoku. Pravila sam greške, nedostaje mi rutina zbog povrede. Posle treće serije videla sam da je vrag odneo šalu, da se trener više ne smeje i tada sam morala nešto da promenim. Išla sam da napravim siguran i dalek skok. I uspela sam.

Da, tajno oružje naše rekordere, šampionke, atletske kraljice Ivane Španović jeste njena mentalna snaga. I pošto su mnogi spremni da konstatuju snagu koju pokazuje, Ivana može da se poredi samo s onom koju ima Novak Đoković.

- Vidim sličnost između nas dvoje. Pre svega to je zbog toga što oboje zavisimo isključivo sami od sebe na terenu. Ako ne možemo da izađemo sami sa sobom na kraj, ako ne možemo da pobedimo problem, onim što nas muči ili limitira, onda je tu priča završena. Ta mentalna snaga i instinkt koji imamo čini nas onim što jesmo. Ne znam kako to da objasnim, ali to su za nas dvoje normalne stvari - počela je priču Španovićeva.

Nije joj bilo potrebno mnogo potpitanja povezanih s njenim razmišljanjima koja su je doveli do vrha.

- Fizička sprema ne može da dođe do izražaja ako nije kompatibilna s onim što nosimo u glavi i stavom koji imamo. Moje tajno oružje je moja glava. I kada nisam bila spremna, izvlačila sam rezultate koji su donosili rekorde i medalje. To je nešto što ili imaš u sebi, ili nemaš. Sve ono što nisi mogao, a želiš, ili ono što se nalazi van tvoje zone komfora, sve to moraš da napadneš. Suština je da se ne plašiš. Prošla sam mnogo toga tokom karijere, imala sam uspone i padove. A danas, kada se pojavim na zaletištu, znam da mogu da savladam. Borba sa samim sobom je najteža - objašnjava Ivana.

Za njene strahove ili nesigurnosti javnost gotovo i da ne zna. O teškim momentima ne priča, čak i kada bi mogla. Zbog čega je to tako?

- Prosto je. Biram da imam pozitivan stav. Iz svega što mi se dešava pokušavam da izvučem pouku i da postanem jača. A daleko da je sve zlatno ili sjajno. Život se dešava svakog dana i to je normalno. Neke stvari volim da podelim, a neke ne. Smatram da treba da delim ono čime mogu da inspirišem druge.

 

A Ivana svakako osim stavom inspiriše i rezultatima.

- Ovo je moja 11 medalja, a mislim da ću svesna da postanem tek kad ovo sve prestane i kada se sklonim sa staze. Kada se finale završilo, mnogi bivši osvajači medalja su prokomentarisali da je neverovatno da sam se posle povrede tako brzo vratila na nivo na koji su navikli. Zbog toga sam još ponosnija na medalju - objasnila je devojka koja je osvojila tri uzastopne zlatne medalje na evropskim prvenstvima u dvorani.

Sam pomen fraze „sklanjanje sa staze“ ili „prelazak igrice“ bio je dovoljan da se mnogi zapitaju do kada će se Ivana nadmetati.

- Ne znam s kojim takmičenjem se prelazi igrica, ali neka to bude kada budem osvojila svetsku titulu na otvorenom i zlato na Olimpijskim igrama. Onda bih možda mogla da počnem da razmišljam o kraju karijere. Skakaću sve dok sam zdrava, dok imam dovoljnu motivaciju da s osmehom odem na trening i dok uživam. Kraj je još daleko - zaključila je Ivana Španović.