Uz Džeja učim srpski jezik!
Kakvi smo mi Srbi kao ljudi? Kakvi smo kao domaćini i gde je Beogradu mesto na mapi sveta? Najobjektivniji odgovor na ta pitanja daju stranci.
M. Metlaš
Jedan od najpoznatijih košarkaša na privremenom radu u našoj prestonici tvrdi: „Beograd je kao Njujork, tu nema puno razlike!”
Čarlsa Dženkinsa, plejmejkera Crvene zvezde, već pomalo doživljavamo kao našeg, ne samo zbog nadimka Đenka već i zbog činjenice da gura treću sezonu u crveno-belom dresu. Odlazio je u Milano, ali je posle godinu pauze ponovo s adresom u Beogradu.
- Rođen sam u Bruklinu, a odrastao sam u Kvinsu. To nisu baš popularni delovi grada kao što je Menhetn, recimo. Po mnogo čemu su Beograd i Njujork slični, neku veću razliku pravi jezik kojim se priča tamo i ovde. Jeste Velika jabuka mnogo veća od Beograda, ali meni ta gradska vreva prija i u Americi i u Srbiji.
U čemu ovde najviše uživaš?
- U košarci i u navijačima. Volim vaše restorane, ali i neposrednost kod ljudi koje srećem. Mnogi me tretiraju kao nekog starosedeoca. Ta neposrednost i opuštenost svakom prija, podiže samopouzdanje.
Pomalo komuniciraš i na našem jeziku?
- Sve više je reči koje znam, ali vam moram priznati da je srpski jezik težak, baš težak. Imaću vremena da ga još bolje naučim, a u tome mi i saigrači pomažu.
I propevao si na srpskom?
- Svidela mi se jedna pesma vašeg pevača. Melodija je bila zarazna. Otišao sam na internet, skinuo je i skoro celu je pevam na srpskom, bez greške! Pesma se zove „Rađaj sinove”. Pevač je Džej.
Često ti dolaze prijatelji i porodica u posetu?
- Mnogi ljudi u Americi misle loše o Srbiji. Zato sam ja tu da im otvorim oči i kažem da to nije tako. Srbija je strava mesto! Pričam im da je srpska hrana odlična, da su ljudi otvoreni i druželjubivi i da će se osećati kao kod kuće.