Sin grčkog vojnika kojeg je vera oblikovala, pa učio od Srbina koji je devet puta pokorio Evropu (FOTO/VIDEO)

O košarkaškom umeću Stratosa Perperoglua je izlišno govoriti, čovek koji je tri puta osvojio Evroligu uprkos brojnim povredama, ima za čime da se osvrne:

"Blagosloven sam što sam igrao u tako velikim timovima, sa sjajnim saigračima i trenerima. Želeo sam da budem uspešan, da igram u ekipama koje osvajaju trofeje. Naučio sam se disciplini i da slušam savete. Nisam imao neki poseban talenat. Ali znao sam da slušam i da radim ono što treba da radim. To je nešto što novijoj generaciji malo nedostaje" - rekao je Perperoglu.

On je u razgovoru sa Džoom Arlaukasom u podkastu Krosover otkrio da je religija za njega mnogo važna: 

"Vera je za mene jako bitna. Ona me je vodila, pomogla mi da dođem do ove tačke karijere i života. Želim da prati Hrista, da ga slavim i da me on vodi kroz život".

Prisetio se Perperoglu prelaska iz Panioniosa u Panatinaikos.

"Velika šansa. Prelepo. Želeo sam da igram za najbolje timove. Kada sam došao već su imali četiri trofeja Evrolige. Gledao sam Obradovića na televiziji, a onda sam imao šansu da radim sa njim. Neverovatno je da sam igrao za sve te timove. Prelepo, teško za opisati. Biti samo član timova sa takvim talentom. Naučio sam mnogo od saigrača".

Prvi put kad je izašao na parket derbija Panatinaikos - Olimpijakos:

"Sećam se atmosfere. Bilo je neverovatno. U prvim mesecima bio sam van tima, bilo je to malo frustrirajuće, imao sam 23 godine, želeo sam da igram. Ali nastavio sam da radim i čekam priliku".

Prelazak u redove ljutog rivala:

"Bila je to teška godina. Izašao sam iz povrede noge. Nisam imao ponude tog leta. Panatinaikos je napravio promene, novi trener me nije želeo. Bio je avgust i nisam imao ponude. Nije bilo drugog izbora. Zahvalan sam na dve godine u Olimpijakosu. Bila je to teška odluka, ali sam bio nagrađen. Osvojio sam još jednu Evroligu. Sve se događa sa razlogom" - priča Perperoglu koji se jasno ko dan seća prvog meča:

"Kada sam izašao iz tunela u OAKA areni, noge su mi se zatresle. Navijači su vikali na mene, pominjali moju majku. Nikada to neću zaboraviti. Kada je meč počeo, bio sam u redu. Pobedili smo, mislim da sam imao dobar meč. Bilo je teško. Supruga je bila u bolnici, čekala da se porodi. Čudna situacija".

Perperoglu je 2011. godine imao veliki zdravstveni problem jer je imao tromb u nozi.

"Doktori nisu imali odogovor. Nisam znao u kom pravcu će sve to ići. Vera mi je pomogla u teškim trenucima, ali nisi imun na osećanja i na nesigurnost. Tada sam shvatio da košarka neće trajati zauvek" - rekao je Perperoglu.

Usledio je odlazak iz domovine:

Perperogluov otac je bio vojnik i zbog toga je porodica morala dosta da se seli.

"Znao sam da je bilo mnogo žrtvovanja u mojoj porodici. Saznao sam da moji roditelji nisu razgovarali oko godinu dana i da je postojao veliki sukob u kući. Naučio sam međutim da budem disciplinovan. Tata je bio u vojsci i načio sam od njega koliko je važna radna etika i koliko je važno slušati instrukcije. Nikada nisam bio talenat o kom su svi pričali, ali hteo sam da radim i da slušam trenere" - rekao je Perperoglu.

Zna gde bi voleo da završi karijeru:

"Voleo bih da idem u Grčku da odigram još jednu godinu i da tamo završim karijeru. Ne znam u kom timu, ali dobro bih se osećao ako bi bilo tako i uradiću tako" - zaključio je Perperoglu.