Selektor Srbije bi vodio komšije da su ga ranije pozvali, osvrnuo se na gorući problem stranaca u reprezentaciji, šta to znači za "Orlove"? (FOTO/VIDEO)

Novi selektor Srbije, Igor Kokoškov je u razgovoru za "index" pričao o problemima hrvatske košarke, Luki Dončiću, našoj reprezentaciji i mnogim temama. 

Autor ovog teksta je predstavio bivšeg trenera Finiksa Sansa ovim rečima:

„Novi selektor košarkaške reprezentacije Srbije Igor Kokoškov bio je veliki talenat, ali saobraćajna nesreća zaustavile je njegovu igračku karijeru. Ipak, Kokoškov bez košarke nije mogao“....

Intervju je krenuo pitanjem o trenutno najboljem košarkašu sa ovih prostora, Slovencu, Dončiću:

„Do juče smo pričali o Luki kao o igraču koji dolazi,danas o njemu govorimo kao jednom od najboljih košarkaša NBA lige. Košarka koju on sa svojih 20 godina igra stavlja ga u poziciju jednog od najdominantnijih igrača današnjice, a posebno je fascinantna brzina u kojoj se sve to odigralo. Više nema smisla pričati o njegovom potencijalu, Luka je takav pridev narastao. Njegova igra očarava. Jednako je opasan po koš suparnika kao što na fantastičan način razigrava ekipu i svakog svog saigrača čini boljim nego što možda objektivno jeste. Luka je danas možda i najsvestraniji igrač na svetu“, započeo je za Index Kokoškov, pa potom se osvrnuo na Lukino vreme provedeno u Madridu:

„Luka je tip čoveka koji je na svaki izazov, koji je bačen ispred njega, reagovao neverovatno. Mislim na brzinu njegove reakcije. Kao dete je otišao u Real i odmah se izborio za mesto u postavi. Zatim je odlučio da uđe u ozbiljnu rotaciju, pa je u rekordnom roku i to napravio. Ni to mu nije bilo dovoljno. Postao je ključni igrač tima, zatim i najbolji igrač fajnal-fora. Postao je vođa slovenačke reprezentacije koja se popela na krov Evrope. Evropa je postala pretesna za njegov talenat. Odlučio je da dođe u NBA i postao je najbolji novajlija. Sada je već kandidat za najboljeg igrača liga. Znate li šta je najbolja stvar? Luka i dalje raste. On se svakodnevno usavršava. Znam da to sve zvuči nestvarno, ali Luka je nestvaran igrač tako da me ovo što danas radi nimalo ne iznenađuje. Nikad on nije bio običan igrač. Čovek se uplaši kad se seti njegovih godina, ali činjenica je da on i dalje igrački raste i niko ne može znati u kojem trenutku će dosegnuti svoj limit. Trenutno možemo da uživamo u onome što radi“.

Igor Kokoškov je prvi stranac (neamerikanac) koji je vodio neki tim u NBA ligi, posle otkaza u Finiksu, sada radi kao pomoćnik u Sakramentu, on kaže da to nije korak unazad:

„Ma kakvi. Treneru je mesto na terenu, s igračima. To je jedini način da napreduješ i budeš bolji u ovom poslu. Moj ego je na dobrome mestu, nikad nisam robovao taštini i jedino što želim je da radim i usavršavam se! Ni u jednom trenutku nisam imao dilemu hoću li prihvatiti posao u Kingsima ili ne.“

Osvrnuo se na dane provedene u Finiks Sansima:

„Ne postoji diskriminacija prema Evropljanima u NBA. Barem je ja nisam doživio. Igrači traže informaciju, a svejedno im je od koga ona stiže, od američkog ili evropskog trenera. Važno je jedino da je ona dobra i da ide u korist ekipi te njih kao pojedinaca. Ima i dobrih i loših igrača, kao što ima i dobrih i loših trenera. Nema to veze s jezikom. Zašto nije uspelo sa Sansima? To je pitanje koje zahteva malo dužu analizu. Imali smo puno mladih igrača, a nismo imali pravog plejmejkera. Danas je nemoguće igrati modernu košarku bez vrhunskog pleja. Jednostavno, u tom trenutku nismo bili spremni za bolji rezultat, a uprkos svemu, kad se osvrnem na taj period, nemam nikakvih loših sećanja. Život je takav, sport je takav, idemo dalje“.

Igor je potom upitan kako Hrvatska i pored sedmorice NBA igrača ne može da napravi uspeh:

„Kao selektor Gruzije i Slovenije u nekoliko navrata sam igrao protiv Hrvatske, pa neke stvari znam. Akutni problem hrvatske reprezentativne košarke je nedostatak kvalitetnog pleja. Roko Ukić igra godinama, veteran je, a mislim da i dalje Hrvatska na toj poziciji nema boljeg. Dugo se nije pojavio mladi igrač koji na kvalitetan način može odraditi tu rolu, a bez vrhunskog pleja u današnjoj košarci nema ni rezultata. Veliki problem svih reprezentacija na prostoru bivše Jugoslavije je slaba baza za stvaranje igrača. Znam da su se u Hrvatskoj ugasili ili su na slabim granama nekad snažni centri poput Splita, Zadra ili Šibenika, a kad nemate jaku bazu, onda trpi i reprezentacija. Još jedan problem hrvatske reprezentacije je velik disbalans po pozicijama. Odlično ste popunjeni na pozicijama tri i četiri, ali imate problem na drugim pozicijama. Disbalans rostera zna često biti ključan faktor. Jednostavno, u takvim okolnostima Hrvatska ne može iskoristiti puni potencijal vrhunskih igrača koje nesumnjivo ima“.

Razmotrio bi ponudu te zemlje da ga je zvala ranije:

„U karijeri sam vodio reprezentaciju Gruzije i Slovenije. Ja sam zanatlija, dakle, čovek koji se bavi terenom. Moj život i moj posao je košarka, ne politika. Da je postajao nekakav kontakt, zašto ne, sigurno bih razmotrio i takvu mogućnost. Nemam predrasuda, nisam apolitičan, ali politika nikad nije bila presudan faktor u mom životu niti je kontrolisala poslovne odluke koje sam donosio“.

Za njega je jasna razlika između srpske i hrvatske reprezentacije:

„Ja nastavljam tamo gde su stali moji prethodnici. Dušan Ivković, Željko Obradović i Saša Đorđević radili su fantastičan posao, negovalii su tradiciju te kult košarke i reprezentacije. Taj kult je nešto što je nužno, da svaki igrač smatra da je čin igranja za svoju zemlju nešto posebno. S druge strane, u odnosu na Hrvatsku, mislim da imamo nešto bolji balans na rosteru, bolje smo popunjeni na većem broju pozicija. Sećam se brazilske reprezentacije koja je u jednom trenutku imala tri startna NBA centra, tri dominantna centra, Splitera, Varežaa i Nenea, a opet ništa nisu mogli da naprave. Bez obzira na to koliko oni bili vrhunski, nisu mogla sva trojica u isto vreme da budu na parketu.Reprezentaciju ne čine imena, nego ekipa. Po meni su to dva ključna faktora koji čine razliku između srpske i hrvatske reprezentacije“.

Nedavno je hrvatske medije preplavila vest da bi Šejn Larkin mogao da pojača "vatrene" ali tamošnji Savez je odbio takvu mogućnost. Evo šta Kokoškov misli o tome:

„Mislim da treba igrati po pravilima. FIBA je postavila neka pravila, ona su zakon, a zakone treba poštovati. Postoji li mogućnost da naturalizirani stranac može igrati za reprezentaciju, onda ne vidim u čemu je problem ako zaigra. Mislim da kod tog pitanja postoje dvostruki standardi. U slučaju da javnost nije čula za nekog stranca, onda će sigurno reći ne, ali hipotetički gledano, da Džejms ili Durant izraze želju da zaigraju za neku reprezentaciju, uveren sam da bi svi itekako bili za. Slažem se da takav igrač mora doneti kvalitet više, biti bolji od onoga što mi imamo, a ako je tako, onda ne vidim zašto bi to trebao biti problem. U Srbiji smo imali takav slučaj. Za žensku reprezentaciju je igrala Danijela Pejdž. Tu su takođe dvostruki standardi. Ako je Savez rekao 'ne' za strance, onda bi to trebalo da vredi jednako za sve, i za mušku i za žensku reprezentaciju. Ponavljam, pravilo je takvo kakvo je i kao trener, ja sam za to da se ono iskoristi za dobrobit reprezentacije. Ako neke puno jače i bogatije nacije od nas posežu za strancima, zašto ne bismo to napravili i mi? Naravno, ako je takav igrač zaista pojačanje“.

Kokoškov je otkrio koja su tri košarkaša u istoriji sa područja bivše Jugoslavije najbolji za njega:

„Dražen je u vreme kad sam odrastao i formirao se bio idol generacija. Zbog Dražena smo zavoleli košarku. Dražen nije bio samo košarkaška zvezda, on je bio rok zvezda. Bez ikakvog razmišljanja, Dražen je broj jedan, Sašu Đorđevića bih stavio na drugo mesto. Zatim Toni Kukoč i Vlade Divac“.