Saletovi „orlovi“ na tragu Karijevih šampiona

Srbija je preživela neljudske kvalifikacije i izborila je plasman na reformisani Svetski kup. To je veoma dobra vest ako se zna da, recimo, evropski šampioni Slovenci nisu u tome uspeli.

Ali to nije jedina lepa vest. Bez obzira na to koje rivale će nam žreb zakazan za 16. mart u Šenženu dodeliti, već sada možemo da kažemo da će „orlovi“ koje će u Kinu odvesti Aleksandar Đorđević biti u najužem krugu kandidata za osvajanje zlatne medalje.

 I ne, ovo ne govorimo tek tako. Ovakva konstatacija je plod poređenja sa timom koji je 2002. godine osvojio zlatnu medalju, i to usred Indijanapolisa. Neko će reći - druga su to vremena bila, neko da je još prerano da govorimo o timu za Kinu kada se još sezona nije završila, neko opet da se ne zna ko će se sve povrediti... Ali niko od njih ne može da tvrdi da Srbija, aktuelni olimpijski, svetski i evropski vicešampion, nema tim koji uživa ogromnu reputaciju u svetu košarke.

Kada smo kod reputacije, hajde da se podsetimo koji su to ljudi koji su našoj zemlji doneli poslednje zlatno odličje sa velikih takmičenja. Recimo, heroj pobede nad SAD, Milan Gurović, bio je igrač Unikahe, gde ga je odveo Božidar Maljković. Iza Dejana Tomaševića je bila prva sezona izvan granica tadašnje države, tokom koje je kao član Taukeramike bio izabran u idealnu petorku Evrolige. Miloš Vujanić je igrao u Partizanu, Žarko Čabarkapa i Igor Rakočević u Budućnosti, Dejan Koturović u berlinskoj Albi.

Činjenice kažu i da smo imali već u tom trenutku na evropskim terenima legendarnog Dejana Bodirogu, igrača koji je 2002. godinu završio sa titulom šampiona Evrolige u dresu Panatinaikosa, najkorisnijeg igrača tog takmičenja, igrača Evrope... Svetislav Pešić je u tim uvrstio i Marka Jarića, momka koji je 2001. godine bio šampion Evrolige, a koji je tek posle šampionata počeo svoju NBA karijeru.

Među 12 igrača bila su četvorica iz NBA lige. Predvodili su ih afirmisani Vlade Divac i Peđa Stojaković, kao nadolazeća zvezda koja je te godine prvi put igrala na ol star meču... Zvuči poznato? Ostatak prekookeanskog kvarteta činili su i kasnije iz tima izbačeni Vladimir Radmanović, čovek koji je tada tek čekao bitnu rolu u Sijetlu, za koji je igrao i Predrag Drobnjak.

Stižemo do aktuelnih reprezentativaca! Na koga bi to mogao da računa Aleksandar Saša Đorđević tokom turnira koji će se održati od 31. avgusta do 15. septembra? Naravno, prilikom ovog poređenja pretpostavljamo da će svi, ali apsolutno svi igrači na koje Đorđević može da računa doći na pripreme za Svetski kup.

Takvi idealni uslovi govore da bi tim Srbije u Kini imao bolju reputaciju od odnosu na tim iz 2002. godine. Pitate se kako je to moguće? Da krenemo redom - od kapitena. Ako je Bodiroga bio zvezda evropske klupske košarke, isto može i da se kaže za Miloša Teodosića. Šampion Evrolige, MVP tog takmičenja... Bez obzira na to što je završio sa delom karijere u NBA ligi, Miloš je sa 32 godine života dokazao da spada u kategoriju najboljih evropskih plejmejkera današnjice. Uz to, baš kao i Bodiroga, ima iskustvo osvajanja medalja na OI, EP i SP. Od plejmejkera, uz Tea bi u timu mogli da se nađu i Stefan Jović, koji se do sada dokazao kao provereni i pouzdani evroligaški igrač (rekorder je elitnog klupskog takmičenja Starog kontinenta po broju uspešnih dodavanja na jednoj utakmici - 19), kao i Vasilije Micić, koji sa Efesom igra sezonu iz snova.

I ovaj mogući Đorđevićev tim, baš kao i Pešićev iz 2002. godine, imao bi četiri NBA igrača. Postoji mnogo paralela u odnosu na momke iz Indijanapolisa. Nikola Jokić je nesumnjiva zvezda najjače lige na svetu, igrač koji je potpisao finansijski najjači ugovor od svih srpskih igrača u istoriji košarke. Ol star igrač, kandidat za MVP lige, tripl-dabl mašina Denvera. I Bogdan Bogdanović je bio učesnik ol star vikenda (dva puta je igrao na mečevima Zvezda u usponu), nosilac je igre Sakramenta, igrač koji već sada uzima najvažnije šuteve. Baš kao i Karijev tim, i ovaj Saletov tim bi mogao da ima dva igrača iz Sakramenta, pošto je u tom klubu uz Bogdana i Nemanja Bjelica. Boban Marjanović, posebno posle trejda u Filadelfiju, daleko je od epizodiste u NBA ligi, a sigurno bi džin imao šta da kaže na Svetskom kupu.

Paralele sa timom iz Indijanapolisa ovde ne prestaju. Igor Rakočević i Marko Jarić su posle SP otišli u NBA, a slično bi moglo da se dogodi i sa Nikolom Milutinovim, na koga prava polažu San Antonio Sparsi, a koji je sezonama konstantno dobar u Olimpijakosu. A šta tek reći o reputaciji igrača kao što je Nikola Kalinić. Momak ima Evroligu, medalje sa šampionata sa Srbijom, igra u jednom od najboljih timova Evrope, Fenerbahčeu, i to pod komandom Željka Obradovića, najtrofejnijeg trenera Evrolige. Ili za Vladimira Lučića, čoveka koji je odavno u pečalbi i koji odavno uživa reputaciju univerzalnog vojnika. I tu se paralele ne završavaju, recimo, Gurović je 2002. bio igrač Unikahe, a danas Dragan Milosavljević brani boje tima iz Malage.

Kada sve stavimo na papir, jasno je zbog čega dolazimo do zaključka da Saletovi „orlovi“ imaju možda i bolju reputaciju od Karijevih šampiona sveta.