Slavni američki košarkaš devastiran zbog smrti pevačice i repera: "Dva najbolja prijatelja iz Srbije su mi tragično nastradala!"

U Srbiji je igrao za FMP, Zvezdu, Metalac i Vojvodinu, a najveći trag je ostavio među "panterima":

"Drago mi je da me u Srbiji nisu zaboravili, ipak je to zemlja koju mnogo volim i koju nikada neću da zaboravim. Proveo sam toliko lepih trenutaka tamo, jedno vreme mi je bila i druga kuća" – započeo je Frimen razgovor koji je istakao da ga je smrt slavnog pevača pogodila:

"Drugo pitanje i već me hvataju emocije. Naravno, mislim na mog velikog prijatelja Grua. Pogodilo me je kada sam saznao da je poginuo. Bio mi je pravi drug, čuli smo se redovno. Sjajan momak koji nije zaslužio tako da završi. Znam da su ga mnogi voleli u Beogradu, bio je legenda. Baš sam skoro razmišljao o činjenici da su mi dva najbolja prijatelja iz Srbije tragično nastradala. Prvo Ksenija Pajčin, a sada i Gru. O Gru sam već sve rekao, a i Ksenija je bila sjajna devojka. Šarmanta, prelepa i onda joj se ono dogodilo… Nije zaslužila. Morao sam njih dvoje da pomene jer mislim da su bili dobri ljudi i nikada ih neću zaboraviti".

"Karijeru sam počeo krajem devedesetih. Ušao sam u profesionalne vode i već na samom startu sam dosta proputovao. Beograd mi nije prva evropska destinacija, bio sam kratko i u Zagrebu, ali kada sam stigao u Srbiju osetio sam atmosferu koja mi je najviše prijala, kao čoveku. Odmah sam se osetio prihvaćeno, ljudi su bili opušteni, hteli su da se zabavljaju i to mi se svidelo. Košarka je takođe bila dobra, sredina u kojoj mogu da ostvari značajne stvari u karijeri. Kada se podvuče crta, mislim da sam u tome i uspeo" - rekao je Frimen koji se prisetio FMP-a:

"Baš skoro sam video kako je zvaničan nalog lige postavio fotografiju proslave titule iz 2004. godine. Imali smo strašan tim, bili smo najbolji u regionu, ta sezona mi je ostala urezana u pamćenju. Imali smo odličnu ekipu koja je znala kako da se bori na terenu i kako da pobeđuje. I ja sam dobro igrao, uklopio sam se bio u sistem. Nisam hteo ništa da forsiram kada sam bio u tom klubu. Igrao sam tako da pomognem timu i to je dovelo i do nekih mojih dobrih partija koje se pamte".

Titula sa FMP je jedna od njegovih najdražih uspomena iz Srbije:

"Nije to nikakva nepoznanica, otišao sam jer se nisam slagao sa trenerom, a kada kažem nisam se slagao, tačnije je da se nisam podnosio s njim. Zmago Sagadin je jedan od najgorih trenera s kojim sam radio. Čovek koji je u stanju da vodi trening tako što konstantno viče, vređa, pljuje, potpuno nenormalno za mene. Nisam samo ja imao problem, niko u timu ga nije voleo. Došao sam u Zvezdu kao odrastao muškarac, spreman da igra košarku, a ne da stoji i sluša kako ga neko vređa konstantno, hajde da sam neki klinac pa da razumem to ponašanje. Samo sam odlučio da takav odnos ne želim da trpim, spakovao se i otišao" - obelodanio je Frimen i njegov odnos a trenerom Vladom Đurovićem u FMP-u:

"Potpuno drugačiji. Trener Đurović je potpuno drugačiji tip. Znao je on da bude vrlo strog i zahtevan, ali se odnosio prema vama kao prema čoveku i to je glavna razlika. Sa njim sam imao odličan odnos i smatram ga za izuzetnog stručnjaka. Upoznao sam ga još dok sam bio u Francuskoj, to je bilo pre mog dolaska u Srbiju. Ostvarili smo tamo prvi kontakt, pa mi je bilo lakše kada sam došao u Beograd. Odmah sam znao šta očekuje od mene, uvek je govorio istinu i nikada nije bio zlonameran, zato smo imali dobru saradnju".

Iz Srbije mu najviše nedostaje naš narod: