Ovo su Divčevi sinovi, a jedan je isti on! Bave se neuobičajenim poslovima, oženiće se u Srbiji, a sada znamo šta stvarno misle o našoj zemlji!

U svom prvom intervjuu braća Luka Andrej (28) i Aleksandar Matija Divac (23) su otkrili ono što javnost najviše i zanima – ko su i čime se bave sinovi jedne od najvećih srpskih košarkaških zvezda, odnedavno člana Kuće slavnih, Vladeta Divca.

Ono što se iz dosadašnjih šturih napisa moglo saznati jeste da je Luka više povukao na majčinu, umetničku stranu (Ana Divac je glumica), završio filmsku režiju, da živi u Americi ali da mnogo putuje, a da je Matija košarkaški visok na oca (202cm), da je do pre koju godinu igrao košarku, između ostalog i u Srbiji (Partizan i Radnički)…

Ova dva momka pomažu ocu kada je u pitanju rad humanitarne Fondacije Divac, koja je nedavno u Čikagu skupila 44.000$ za renoviranje Tehničke škole u Vladičinom Hanu.

"Pomažemo ocu kada god možemo, kada nismo na fakultetu i ne radimo. Kada zatrebamo njemu i majci, tu smo", pričaju za Serbian Times.

Na red su došla njihova zanimanja.

"Završavam studije komunikacije u Sakramentu, dakle biću novinar", ističe Matija, dok Luka dodaje da trenutno piše tri scenarija, za jedan kratkometražni, jedan dugometražni film i – strip! Brat Matija dodaje da je Lukin film dobio nagrade, čime njegov stariji brat i ne voli baš da se hvali.

Inače, radi se o Lukinom kratkom filmu “Boys and Girls“(2017), koji je do sada dva puta nagrađivan. Luka je rođen u Los Anđelesu, a živeo je u Španiji i Srbiji. Nakon što je završio srednju školu u Evropi vratio se u Kaliforniju gde je završio režiju na “Chapman Univerzitetu“. Osim filma “Boys and Girls“, Luka je snimio i kratki film “Coffe Break“ te producirao ostvarenje “Chocolate & Cigarettes”.

Matija je, s druge strane, krenuo očevim stopama, živeo u Srbiji, igrao za mlađe kategorije Radničkog sa Crvenog krsta i Partizana, ali na kraju ipak odlučio da “okači patike o klin” i posveti se školovanju.

Obojica su bili sa ocem kada je nedavno primljen u košarkašku Kuću slavnih u Springfildu.

"Nema reči da se to opiše…kaže Luka. Toliko smo bili ponosni zbog njega. Emocije su me preplavile, samo što nisam počeo da plačem. Taj trenutak kada su mu posle govora dali jaknu ću pamtiti zauvek, prelepo je bilo…"

"Mi smo uvek znali da je on bio veliki košarkaš, ali sada nam je bilo naročito drago da to ceo svet prepoznaje, ne samo kao košarkaša nego i kao čoveka. Bili smo vrlo ponosni na oca te noći", dodaje Matija.

Kako to da nijedan od vas dvojice nije krenuo njegovim stopama? Je li bilo pritisaka sa očeve strane da postanete košarkaši, makar malo…

"Mi smo se uvek bavili sportom. Ja sam se takmičio u snoubordu, a Matija je do skoro igrao košarku, ali nikada nije bilo pritisaka sa njegove strane", ističe Luka. Nadovezuje se Matija:

"Nije nas forsirao. Ja sam igrao košarku do pre dve-tri godine i onda sam odlučio da prestanem. Kada smo kao klinci rasli rekao nam je da moramo da idemo na bar jedan sport, da se ne ugojimo (smeh) kad odemo kod babe u Srbiju da nas nahrani."

Koliko često odlazite u Srbiju?

"Kad god imamo priliku. Ja sam zimus bio u Srbiji", ističe Matija.

Kako se osećate tamo, u Srbiji…kao neki stranci koji dođu da obiđu familiju, ili kao svoji na svome?

"Apsolutno kao svoji na svome. Mi smo uvek išli u Srbiju preko leta. Dođemo u Beograd, pa preko Kraljeva, do Prijepolja. Onda smo se preselili tamo, ja sam živeo 5 godina, Luka dve", kaže Matija, a Luka dodaje:

"Znalo se kod nas, svaka zima i svako leto se išlo za Srbiju, u pauzama škole i faksa… Najbolje mesto za odmor!", zaključuju obojica.

Koje je prvo mesto na koje odete kada sletite u Beograd?

"Pravo na pljeskavicu! Posle toga na burek, pa na rakijicu! (smeh obojice). Prvo hrana pa onda sve ostalo…"

Sudeći po tome kako se obradujete kada se pomene Srbiju, upitani su da li će možda u otadžbini da se potraže i gospođe Divac.

"Najverovatnije. Tamo su najbolje cure", konstatuje Matija Divac, a Luka mu prećutno, klimanjem glave, daje podršku.

BONUS VIDEO:

Vladan Milojević - konferencija nakon Olimpijakosa