On je najviši čovek u Srbiji! Košarku je zamenio drugim zanimanjem, a nikada ne biste pogodili koji broj patika nosi! (VIDEO)

Ako ste se nekada našli u situaciji da ne možete da dohvatite teglu sa najviše police u kući, sigurno ste tada poželeli da ste makar malo viši nego što jeste. Takvih problema nema najviši čovek u Srbiji, Dalibor Micić (35). Košarkaš iz Zrenjanina vlasnik je ove titule sa svojih 225 centimetara.

Teško da smo mogli i da zamislimo zanimljivijeg sagovrnika. U razgovoru za "Alo!", dobroćudni "div" otkrio nam je kada je po prvi put shvatio da je drugačiji od ostalih, koje sve zemlje je obišao zbog košarke, a otkio nam je i koji broj patika nosi, odnosno čime je zamenio igranje košarke.

Krenimo pre svega od tvoje nestvarne visine, kada si prvi put shvatio da si zbog svoje visine "drugačiji od ostalih"? Da li ti prija titula najvišeg čoveka u Srbiji?

- Uuuh, teško je reći kada sam to sam shvatio. Činjenica je da sam u zabavištu bio visok kao neka deca koja su tada išla u drugi razred. Već tada je svima oko mene bilo jasno, ali ne i meni. Iskreno, nije mi toliko bitno to što sam najviši čovek u Srbiji. Svakako ih u svetu ima mnogo koji su viši od mene.

Kako je počela tvoja košarkaška karijera?

- Sestra je trenirala košarku, tako da me je ona odvela na trening da se upoznam sa trenerom koji je trenirao i mušku i žensku ekipu. Dopala mi se košarka kao sport, ne zbog moje visine, već generalno. Tako je sve počelo.

Igrao si u mnogim klubovima, od Srbije do Kariba. Kada si odlučio da kreneš da putuješ i igraš po svetu?

- Istina je da sam prošao kroz baš mnogo država zbog košarke. Uspeo sam da spojim lepo i korisno, što se kaže. Nisam se nikada dvoumio, čim bi se ukazala šansa, prihvatio bih. Igrao sam kod nas u Srbiji, u Bosni i Hercegovini, Mađarskoj, Danskoj, Francuskoj, Kini...

Gde si do sada proveo najlepše dane u svojoj karijeri?

- Tu stvarno nemam dilemu, najlepše je bilo na ostvru Gvadalupe. Nije mi mnogo vremena trebalo da se zaljubim u to mesto. Zaista je predivno i to je iskustvo koje ću pamtiti do kraja života. Proveo sam tamo tri sezone i mogu reći da je to pravi raj na zemlji.

- Prednosti ima zaista mnogo. Jedna od njih je i ta što sam baš pre neki dan u jednoj prodavnici na rafu video buđav hleb, koji stoji tamo ko zna koliko vremena, a mogu i da vidim prašinu koju nisu obrisali a-ha-ha... Što se tiče mana zaista ih nema mnogo iako se mnogima čini da je suprotno.

Koji broj cipela nosiš i kako se snalaziš za obuću, odeću?

- Što se tiče garderobe danas je dosta lašće snaći se velike brojeve, nekada je to bilo nezamislivo. Obuću kupujem u Francuskoj i Holandiji, a patike preko e-bay-a. Neke stvari, poput košulja, dukseva i farmerki, šije mi krojač. Ja lično nosim 52 broj patika. Kada pogledate to i nije baš tako veliki broj. Istina, nema ga u prodavnicama, ali s obzirom na to da postoji čovek koji ima najveće stopalo na svetu i nosi broj 62, onda sam ja "sitan" a-ha-ha....

Šta voliš da radiš u slobodno vreme, imaš li neki hobi?

- Slobodno vreme volim da provodim čitajući knjige, to me ispunjava. Što se tiče hobija, trenutno ga nemam, ali sam se u prošlosti bavio filatelijom, odnosno skupljanjem poštanskih markica.

Da li si odlučio da promeniš profesiju nakon završene košarkaške karijere?

- Trenutno sam u Zrenjaninu nakon višegodišnjih putovanja. Cilj mi je da se otisnem u glumi. Imao sam nekoliko uloga u filmovima, film "Music Hole" dobio je veliki broj nagrada. Snimao sam i reklamu za "Castrol" koju je pregledalo više od 14.000.000 ljudi. Voleo bih da nastavim time da se bavim.