Nasmejao sve prisutne, a onda briznuo u plač zbog Brajanta! Fotografija ga proganja

U "Stejples centru" je održana komemoracija Kobiju Brajantu i ćerki Đijani pod nazivom "Proslava života". Pred krcatom arenom je govorio i Majkl Džordan, koji nije uspeo da zadrži emocije.

"Kobi i ja smo bili veoma bliski prijatelji, on mi je bio poput mlađeg brata. Svi su želeli da pričaju o poređenju nas dvojice, a ja sam samo hteo da pričam o Kobiju. Svi imamo mlađu braću i sestre. Oni uvek uzimaju vaše stvari, cipele, sve... Ali, njihovo divljenje vama, pretvori se u ljubav. Stalno zapitkuju jer ćele da znaju svaki detalj o životu koji ih očekuje. Kobi me je zvao i slao poruke u sred noći i ujutru. Želeo je da priča o potezima sa košarkaških terena. Prvo je to bila agonija za mene, ali se onda pretvorilo u strast. Ovaj klinac je bio strastven, ne možete da znate koliko. A, ako imate toliko strasti i volite nešto toliko, ići ćete do ekstrema da pokušate da dobijete ili sladoled, hamburger ili bilo šta. Kobi Brajant je za mene bio inspiracija i čovek koji je igrao onako kako je želeo. A želeo je da bude najbolji što može. I od trenutka kad sam ga upoznao, želeo sam da budem najbolji stariji brat. Da bih uradio to, morao sam da istrpim svo mučenje, pozive u kasne sate i glupa pitanja. On je samo pokušavao da bude bolja osoba i bolji košarkaš. Pričali smo o biznisu i o porodici. O svemu. A on je samo želeo da postane bolja osoba."

Uspeo je Džordan i da nasmeje krcati "Stejples centar", prisetio se fotografije koja ga je "proganjala" proteklih godina. Na njoj je kao i večeras uplakan.

"Sada ću morati da trpim još šala na moj račun. Rekao sam ženi da neću plakati jer ne želim da gledam to naredne tri, četiri godine. Eto, kako Kobi Brajant utiče na mene. Siguran sam da Vanesa i njegovi prijatelji misle isto. Znao je kako da dopre do tebe i da lično utiče na tebe, čak iako je samo dosadan. Uvek je mogao da izmami ono najbolje iz mene."

Džordan se setio i poruke koju je dobio Kobija u sred noći i pitanja koje mu je "mlađi brat" postavio.

"Pre nekoliko meseci mi je poslao poruku da želi da nauči ćerku neke poteze. Ne znam na čemu sam radio u tom trenutku, pitao me je šta sam ja radio kada sam želeo da učim nove poteze. Pitao sam ga koliko Điđi ima godina, a kada mi je odgovorio "12", rekao sam mu da sam sa 12 godina samo želeo da igram bejzbol. I to je bilo u dva sata ujutru. Mogli smo da pričamo o svemu vezano za život. Retka je pojava da sa nekom osobom imate takve razgovore. Voleo sam njegov stav da igra protiv najboljih kako bi unapredio svoju igru. Apsolutno sam voleo taj stav. Divio sam mu se jer se takva strast retko viđa. Inspirisan sam onim što je uradio i što je podelio sa Vanesom i decom. Imam ćerku koja ima 30 godina, nedavno sam postao deda i imam dva blizanca. Jedva čekam da doćem kući i da ih zagrlim."

Na kraju, imao je poruku i za Vanesu i njene ćerke.

"Supruga i ja ćemo vas držati blisko našim srcima i uvek ćemo biti uz vas. Posle košarke, Kobi je pokazao i kreativnu stranu za koju nisam znao da poseduje. U penziji je delovao srećno, našao je nove strasti. Još važnije, bio je odličan otacc i suprug koji se posvetio porodici. Nikada nije ostavio ništa na parketu i mislim da bi to želeo da i mi uradimo. Niko od nas ne zna koliko vremena mu je ostalo i zato moramo da uživamo u momentu i u društvu onih koje volimo. Kada je Kobi Brajant umro, umro je i delić mene. Kada pogledam sve vas, vidim da je i delić svih vas video."