Još jedan Srbin na putu ka NBA ligi!

Evroligaško buđenje Dejana Muslija, centra Brose Bamberga, vredno za nastavak snova o NBA ligi.

Srpski košarkaš, osvajač Evrokupa sa Unikahom i član idealne petorke tog takmičenja prošle sezone, na poslednje tri utakmice u eliti beleži fantastičan učinak i trenutno je jedan od naših najboljih centara koji nastupaju na Starom kontinentu.

Košgeterski je, kao po pravilu, dvocifren. Protiv Fenerbahčea je bio ubedljivo najbolji igrač svog tima (18 poena i osam skokova), u pobedi nad Crvenom zvezdom je zabeležio dabl-dabl učinak (13 poena, 13 skokova), da bi ulogu lidera u svom timu apsolutno opravdao na poslednjem meču sa Valensijom (14 poena, šest skokova). Uprkos svemu, Dejan se ne razmeće izjavama i ne gleda sa visine od svojih 213 centimetara.

* Kako ti uspeva da ostaneš tako skroman?

- Moja profesionalna karijera je od 15. pa do 19. godine išla neslućenom uzlaznom putanjom. Potom je naišao period iskušenja i sazrevanja. Kada su me mnogi otpisali, ponovo sam počeo da dajem mnogo toga dobrog košarci. Nisam siguran koliko su to mediji u našoj zemlji ispratili, ali nije teško ostati skroman nakon toliko neizvesnosti u profesionalnom smislu.

 * Kakva su ti iskustva s Bambergom?

- Prezadovoljan sam svime. U ovaj klub sam, pre svega, došao nakon neočekivane situacije sa trenerom Plazom u Unikahi i kada sam čuo da me trener Trinkijeri očekuje u svojim redovima, nisam časio časa. Klub je situiran, uređen, sa uvek velikim ambicijama i očekivanjima. A to mi odgovara, želim da svi zajedno uradimo što više velikih stvari.

* Veruješ li u pravdu - smatraš li da će tvoje igre biti malo više primećene i šta bi za tebe predstavljalo nagradu za ostvarenja koja beležiš?

- Generalno - živim za pravdu! Nisam siguran da mogu da preciziram o koliko se nepravdi radi i koliko su nepravdi, zapravo, sve moje kolege doživele, ali to je sve sastavni deo ovog, danas gladijatorskog poziva. Mnogo toga ne ide smerom koji zaslužujemo i na kojem radimo iskreno i vredno. Sasvim sam zadovoljan svojim igrama. Naravno, uvek težim boljem i znam da mogu. Želim da zaigram za neki od klubova koji su čekali moj potpis kada sam bio na početku karijere ili da zaigram u najboljoj ligi sveta - NBA.

* Generalno, da li si opčinjen NBA ligom i da li ti je žao što nisi pokušao i tamo da se dokažeš?

- I dalje odbijam da prihvatim da se neću dokazati u NBA ligi! Želim to i radiću na tome. Više timova me je pratilo, to se u igračkim krugovima zna, a da li će doći do tako nečeg velikog u mojoj karijeri, to već prepuštam božjoj volji. Ja ću raditi kao što radim, najposvećenije što mogu. Nadam se da, uz prave ljude oko mene, ništa nije nemoguće.

* Bambergu je nekoliko puta ove sezone izmicao zasluženi trijumf, recimo, kao onaj u Tel Avivu protiv Makabija (88:90). Pretpostavljam da ti je slabu utehu pružila titula igrača utakmice (20 poena, sedam skokova, uz gotovo savršen šut od 13-15).

- Naravno da mi znači kada ostvarim individualni rezultat, ali nije velika uteha jer tim postoji da bi pobeđivao.

 

* Kako ti je legla nemačka liga, sigurno se dosta razlikuje od španske, recimo?

- Nemačka liga je iznenađujuće dobra i jaka. Razlikuje se od španske jer je puna kontakta i grube igre. ACB liga je poznata po brzom trčanju, ali meni ovde sve odgovara.

* Igrajući u Nemačkoj mnogo više si na oku selektoru Aleksandru Đorđeviću. Da li ste imali priliku da pričate o reprezentaciji Srbije?

- Naš selektor Aleksandar Đorđević je živa igračka legenda, a polako i sigurno postaje i trenerska legenda. Zbog toga s punim respektom prihvatam njegovu odluku da me ne uvrsti na spisak, uprkos dobrim igrama u ACB ligi, Evrokupu i ove godine u Evroligi. Kada sam bio pozivan, svako leto sam posvećivao bojama svoje zemlje, sada nisam i to je OK. Nisam imao kontakt sa selektorom. Ja sam uvek tu za grb i zastavu svoje države, kada god budem bio potreban nacionalnom timu.

* U svojim vitrinama imaš dva evropska zlata sa mlađim selekcijama Srbije (U16 i U18), pretpostavljam da se još ne odričeš jedne medalje u seniorskoj konkurenciji?

- Odricati se znači biti gord. Ne želim da se bilo čega odričem, ako budem pozvan u seniorsku konkurenciju, sve je moguće. Iskreno, posle duge pauze čudno bi mi bilo da ponovo nastupim za Srbiju jer, kao što sam već rekao, osetio sam se u jednom momentu otpisanim. Ako to zanemarimo, reprezentacija je bila i ostala moje uobičajeno boravište tokom leta. Sve ostalo je odluka selektora.

*Sa svojih 27 imaš pet godina inostranog staža. Kakav je „gastarbajterski život“ i šta ti najviše nedostaje u Srbiji?

- Nedostaju mi prijatelji i porodica, Beograd i Kragujevac. Gastarbajterski život nije lak, ali sam svestan da i život mojih prijatelja u Srbiji nije lak. Smatram da sam rođen pod srećnom zvezdom, uprkos svim odricanjima koje nosi profesionalni sport. Zadovoljan sam svime što sam postigao. Samo da me zdravlje posluži, nadam se da ću dati košarci ono što su novinari senzacionalistički najavljivali kada sam imao tek 15 godina - odlučno će Dejan Musli.