Hoćemo arenu „Bora Stanković“!
Alo/Nenad Vujanović
Štark Arena, Foto: Alo/Nenad VujanovićČini se da još nismo svesni kakav je gubitak za Srbiju odlazak u večnost Borislava Stankovića. Proslavljeni trener Vlade Đurović imao je sreću da mu čika Bora bude trener, a onda i svojevrstan trenerski guru.
Printscreen / Jutarnji Program T
Vlade Đurović, Foto: Printscreen / Jutarnji Program TDa li se kroz jednu ili nekoliko reči može opisati Borina veličina?
- Stanković je bio persona koja je za Srbiju učinila toliko da se sa njim može porediti jedino Novak Đoković! - naglašava Đurović.
Kao takav sigurno zaslužuje ulicu, trg ili spomenik u Beogradu?
- Aca Nikolić i Ranko Žeravica su ovekovečeni jer dvorane u srpskoj prestonici nose njihova imena, a Bora ja zaslužio da se po njemu nazove Arena! U najmanju ruku, plus nešto od toga što ste nabrojali - ne ostavlja dilemu naš sagovornik.
Izostaje grandiozna sahrana
Bora Stanković će biti sahranjen danas u 13.30 na Novom groblju u Beogradu. - Srce mi se cepa što ga je smrt zadesila u doba koronavirusa i vanrednih mera. Zbog toga će biti sahranjen bez ikakve pompe, a verujte mi, da su regularne okolnosti, niste ni svesni ko bi se sve okupio da mu oda poslednju počast. Ako se za sahranu može reći da je grandiozna, njegova bi bila upravo takva.
Bora je puno radio, a uopšte se nije eksponirao?
- To je veličina ljudskih gromada, a on je baš to bio. Političar, funkcioner, poliglota, apsolutni genije. Nikada nismo imali većeg Srbina u svetskim forumima. O njegovim poduhvatima i svemu što je uradio za košarku, ne samo srpsku, mogu da posvedoče Kićanović, moj kum Bogdan Tanjević, čuli ste šta je rekao Mirko Novosel... Nema epiteta kojima bih mogao da opišem koliko je bio veliki čovek ogromnog srca.
Youtube printscreen
Bora Stanković, Foto: Youtube printscreenKošarka je za Boru, uz porodicu, bila sve u životu?
- I više od toga. Opsesija, ali u smislu da se svakome nađe na usluzi, pomogne, unapredi... Bio mi je trener i iz tog perioda pamtim sjajno druženje sa Koraćem, Nikolićem, Rajkovićem... Oni su zahvaljujući Stankoviću igrali u reprezentaciji Evrope. Bora je, pre svega, bio veliki psiholog. Tih i nenametljiv. Ali, umeo je da tokom utakmice, bez ružnih reči, podvikne. I te kako! To bi uradio da motiviše igrače, uz karakterističan osmeh.
Na nišanu titoista
U vreme stare Jugoslavije, uprkos tome što je bio izuzetno cenjen u svetu, Bora je bio u drugom planu.
- Zna se i zbog čega. Njegov otac bio je blizak četničkom pokretu. Bez obzira na svu Borinu veličinu i zasluge Titova vlast ga nikada nije ispoštovala, pozivala na prijeme, da ne govorim o odlikovanjima. Zamislite, čovek koji je autoritet u svetu na našim prostorima bio je u drugom planu. Bora je sve stoički podnosio, nije se žalio, jadikovao ni posebno se na to osvrtao.
Zašto nije nastavio trenersku karijeru?
- Ako kažem da je za pet-šest godina osvojio pet titula jasno je kakav se potencijal krio u njemu. Voleo je trenerski poziv, ali nije mogao da mu se maksimalno posveti. Trofeje je usput osvajao! Sećam se da je između sastanaka u FIBA dolazio u odelu na treninge OKK Beograda, delio savete, gledao šta se i kako radi, ali su ga obaveze vukle na drugu stranu. Na sreću po košarku i u tom domenu bio je fantastičan. Osetio je da predanim radom u forumima može više da pomogne čarobnoj igri. Da nije bio takav ne bi se našao u članstvu najuticajnijih svetskih sportskih organizacija i u „Kući slavnih“ - zaključio je Vlade Đurović.
povezane vesti
