Evo kojim strancima preti izostanak sa Kupa Radivoja Koraća
Kup Radivoja Koraća počinje 13. februara, titulu brani Partizan posle prošlodišnje pobede 76:74 u antologijskoj drami sa Crvenom Zvezdom.
KK Partizan
Ako crno-beli pobede i nanižu treću "Žućkovu levicu", učiniće ono što je poslednja uspela Crvena zvezda od 2013. do 2015, dok će u vitrinama kluba biti osmi trofej takmičenja u omaž jednom od najboljih košarkaša Evrope svih vremena otkad je sveden na nacionalni nivo.
Ono što dodaje neizvesnost kup takmičenju je ograničeni broj stranaca u sastavu, tačnije četiri i ekipe sa većim budžetima moraju da se odreknu nekih bitnih igrača u rotaciji ili pak povređenih pojedinaca koji neće moći da budu potpuno zdravi spremni za utakmice posle kojih nema popravnog.
Partizan je u tekuću sezonu ušao sa većim budžetom nego u prethodnoj, što se vidi po potpisima šestorice stranaca tokom sezone. Jasno je da je to primarno zbog povratka u Evroligu, primarnog cilja dolaska Italijana na klupu bivšeg prvaka Kupa šampiona, ali svaki trofej je bitan za moral tima, samopouzdanje i atmosferu. Prošlogodišnja titula usred prenaporne sezone dala je veliki vetar u leđa čitavoj toj novoj priči sa Trinkijerijem na čelu i potvrdu upravi i igračima da su na doborm putu.
Pre nego što se osvrnemo na otpatke sa spiska da podsetimo da je Amerikanac Markus Pejdž prošle sezone dobio srpsko državljanstvo kako bi mu se omogućilo učešće u Nišu, stoga se on ne smatra strancem.
Prvi siguran član sekipe je plej Kori Volden, koji je odigrao utakmicu sezone protiv Virtusa sa 29 poena u vrlo tesnoj borbi do poslednjih sekundi i pokazao šta je sve u stanju kada se od njega traži, ali da je opet podređen timskih potrebama. U slučaju potencijalnog finala sa Zvezdom, neko će morati da parira strašnim Panteru, Braunu i Beronu u odbrani.
Takođe su potrebni poeni Rašona Tomasa. Njegova sposobnost da iz jedan-na-jedan situacija nalik srljanju probije do koša, uz atletiku i šut daju dodatni poenterski kvalitet, iako je Amerikanac u blažem padu forme u odnosu na start sezone.
Dolazimo do centarske linije - Vilijam Mozli je "tata" tima. Uvek pouzdan, odgovoran, a opet eksplozivan u alej-upovima i strašan blokader. Kontroliše reket na obe strane terena i može da preuzme na perimetru. Iskusan je i stabilnog karaktera što je krucijalno u neizvesnim završnicama. Pored kapitena Veličkovića, američki centar daje energiju timu svojim potezima od kojih zastane dah.
Saigrač u reketu i poslednje pojčanje Džejms Majkl Mekadu samim svojim dimenzijama i vrlo dobrom pokretljivošću daje dodatni kvalitet koji Mozli nema. Mozli uz atletske sposobnosti ima čvrstinu, Mekadu uz isti kvalitet ima i korpulentnost. Potrebno je crno-belima da se neko nosi sa Odžom i Kuzmićem u reketu, rotacija od tri centra zajedno za Jankovićem će možda doneti i prevagu u direktnom duelu "večitih". Bivši dvostruki NBA šampion nije od starta dominantan, još se traži, ali će morati da opravda svoju platu.
Trinkijeriju olakšavaju posao povrede igrača. Reprezentativac Bosne i Hercegovine Nemanja Gordić povedio je zglog protiv Virtusa. Redži Reding ima tešku povredu grudnog mišića o čijem trajanju se još spekuliše. Pteta za iskunog razigravača jer je otišao pod nož baš u trenucima prilagođavanja. Da je zdrav, Andrea bi bio na velikim mukama. Letonac Žanis Pejners nije povređen, ali je neupotrebljiv. Njegov izostanak se neće primetiti kao što je bio neprimetan nejgov učinak na terenu. Jasno je da je po odlasku od Parahovskog, on prvi koji pakuje kofere na kraju sezone.
Postoji još jedan problem, spisak srpskih igrača. Trenutno ih je sedmorica: Veličković, Zagorac, Jaramaz, Pejdž*, Janković, Birčević i Trifunović. Ostaje još jedno upražnjeno mesto na spisku, gde je mogao da upadne Dušan Miletić da nije poslat u Borac. Ostaju konsultacije sa trenerima mlađih kategorija ko će popuniti prazninu.