Boža Maljković se najviše drao na najveće ikone hrvatske košarke

Upravo je Maljković bio na klupi Jugoplastike od 1986. do 1990. godine i za to vreme čak dva puta se popeo na krov Evrope. Najzaslužniji za to bili su Dino Rađa i Toni Kukoč.

"Prvo bih hteo da kažem da mi nismo bili najbolja ekipa na tom Fajnal-foru u Minhenu, ali smo bili ekipa koja je najviše radila. Mesec dana pre Fajnal-fora izgubili smo čak 37 razlike od Barselone u regularnom delu i to mi je bio jedan od najgorih poraza u životu. Taj poraz sam iskoristio da “nabrijem” svoje igrače i u polufinalnoj utakmici pregazili smo Barselonu", priseća se Maljković, a Rađa nadovezuje:

"Kada smo otišli u Minhen nismo verovali da možemo nešto da napravimo. Ekipe protiv kojih smo igrali su bile sa mnogo odličnih Amerikanaca i teško je bilo očekivati nešto. Međutim, Božo je napravio veliki posao jer je skinuo pritisak sa nas i odlično nas je pripremio. Kao što je rekao, Barselonu smo zaista pregazili, ali finale protiv Makabija je bilo mnogo teže, međutim uspeli smo da iznenadimo ceo košarkaški svet i osvojimo pehar".

Bivši NBA igrač nije čuo za Božu pre dolaska u Split:

"Nisam nikad čuo za njega, ali na prvom treningu mi je sve bilo jasno. Božo je najbolji trener s kojim sam ikad radio. Znam samo da se najviše drao na Tonija Kukoča i mene, to mi nije bilo drago na početku, ali kasnije sam shvatio da što više trener viče na tebe to te smatra boljim igračem", pričao je Rađa.

Predednik Olimpijskog komiteta Srbije pojasnio je svoje metode rada:

"Kao trener sam zaista tražio mnogo od igrača, a pogotovo to mogu reći za razdbolje kada sam bio u Jugoplastici. Momci su nakon dve godine bili kao komandosi, svaki trening su davali 100 odsto i neverovatno sam ponosan na tu ekipu".