Bivši fudbaleri dižu „Pionir” na noge!

Zamislite Mohameda Fajea kao štopera tima sa „Marakane“ ili Bandžu Sija kao centarfora crno-belih iz Humske. Nestvarno. Međutim, ko zna šta bi se dogodilo da ih sudbina i razne okolnosti u mladosti nisu odvojile od šutiranja lopte. Nesuđeni fudbaleri poreklom iz Afrike ipak dižu publiku na noge - ali košarkašku, i to u beogradskom hramu košarke - „Pioniru“, gde Faje i Si s uspehom brane boje Crvene zvezde i Partizana.

Zanimljivo je da su krilni centri večitih rivala pre nego što su počeli da grade košarkašku karijeru trenirali fudbal, za „Alo! Sprint“ otkrivaju kako su zapravo igralište s golovima zamenili terenom za basket.

Činjenica je da je Senegal znatno veći izvoznik fudbalera nego košarkaša. I to Faje ne želi i ne može da sakrije.

- Svestan sam toga. I ja sam se bavio fudbalom ranije. Igrao sam ga do 15. godine. Međutim, jednog dana kada sam se probudio, rekao sam sebi: „Čoveče, pa ti si visok i mogao bi da se oprobaš u basketu.“ I tako sam počeo. Brat mi je takođe bio košarkaš, student prestižnog koledža Nju Hemšir. Sada je inženjer - počeo je priču Faje.

Blizu si plasmana na Mondobasket sa nacionalnim timom?

- Prethodno Svetsko prvenstvo 2014. godine pamtiću čitavog života. Košarkaška reprezentacija Senegala je prvi put ostvarila pobedu na kontinentalnom takmičenju. Najpre smo porazili Portoriko, a zatim i Hrvatsku. Pamtim svaki detalj tog perioda moje karijere. Istorijski uspeh za nas. Igrali smo dobro, otišli u drugu fazu. Ove godine ćemo probati da ostvarimo nešto slično. Imamo još jedan meč da pobedimo da bismo se kvalifikovali.

Da li si zadovoljan rezultatima u Crvenoj zvezdi?

- Vredno smo radili. Ostvarili smo nekoliko ciljeva tokom sezone. U ABA ligi smo ostvarili sve pobede. Ko ne bi bio ponosan na to. Ipak, to nije naš krajnji cilj. O njemu ćemo pričati na kraju sezone. Tek treba da dokažemo da smo najbolji tim u regionu. Zadovoljni smo što smo u drugoj rundi Evrokupa, što nam daje priliku da se nadograđujemo i budemo još bolji. Srećni smo, ali naša ambicija nije samo druga runda. Nadamo se da možemo daleko. Ako navijači veruju da možemo, onda ja i moji saigrači verujemo još više od njih.

Da li si se adaptirao na Beograd, Srbiju?

- Zadovoljan sam životom u Beogradu, dopada mi se. Volim saigrače, stručni štab, ljude odavde. To je najvažnije. Grad kao grad, gde god da odeš, lep je na svoj način, ali kada si zadovoljan ljudima sa kojima radiš - lakše je. Naravno, i kada postoji međusobno poštovanje, a to se dešava ovde. Dobio sam sina nedavno. On je u Senegalu trenutno. Radujem se jer će sledećeg meseca doći u Beograd - rekao je Mohamed Faje.

S druge strane, Bandžiju Siju iz Partizana je imao ko da pokaže čari igre pod obručima. Naime, njegova rođena braća Amaru i Mamadu takođe su profesionalni košarkaši. Porodica Si je poreklom iz Malija, države u kojoj je najpopularniji sport - fudbal.

- Jedinstven je osećaj kada si iz sportske porodice. Radili smo iste stvari čitav život. Provodili mnoga leta zajedno, izvlačili najbolje iz sebe, nadograđivali stil igre... Lako je bilo odlučiti se šta ćemo raditi preko dana kada smo baš bili klinci. Svi volimo fudbal i košarku. Složni smo, nikada se nije desilo da smo se posvađali, a kamoli nešto više. Kada sam bio mlad, igrao sam fudbal, a moja braća košarku. Često sam išao sa njima na basket da ih gledam. Iako sam trenirao fudbal, uz njih sam počeo da igram i košarku, ali me lopta nije najbolje slušala u početku. Braća su me hrabrila: „Čim dobiješ loptu - šutiraj, kada si u ćošku - šutiraj, nemoj da se ustručavaš - šutiraj.“ Počeo sam da pogađam i zavoleo basket.

Kako biste se podelili na basketu i ko bi pobedio?

- Kada bismo se podelili, mislim da bi rezultat bio 0:0. Poznato je da važimo za dobre defanzivce. Bio bi to težak i fizički naporan meč. Verujem da je Mamadu najbolji odbrambeni igrač od nas, posle Amaru, a ja sam tek na trećem mestu.

Ipak, u Partizanu su zadovoljni tvojim učinkom?

- Srećan sam što smo uspeli da prođemo u drugu fazu takmičenja u Evrokupu. U ABA ligi nije sve bilo najbolje, ali je ostalo još dosta mečeva da se odigra, još mnogo stvari da se reši. Rano je za krajnji sud, ali svakako da želimo najbolju moguću poziciju.

Saigrači te takođe hvale?

- Dugujem im zahvalnost, jer, kada sam stigao u Beograd, oni su mi olakšali period adaptacije. Učinili su da se ovde osećam ugodno, što je veliki plus. Džaba što sam pre izvesnog vremena naučio da kuvam, sada kada sam upoznao srpsku kuhinju, redovno obilazim restorane. To je jedino što sam promenio kada je reč o mojim svakodnevnim navikama.