Bivši as Partizana rečima "bolje da ćutim, pošto nemam dlake na jeziku" počeo priču o crno-belima, a onda izgovorio najvažnije

Dok se oporavlja od povrede član španske Valensije Vanja Marinković dao je intervju "Sportklubu".

Naravno, stanje u Partizanu jedno je od neizostavnih pitanja.

Da li je Vanja u pravu oko stanja u Humskoj?

- Gledam Partizan i vidim… Bolje da ćutim, pošto nemam dlake na jeziku. Žao mi je zbog svega što im se dešava. Tamo sam, ipak, proveo šest godina, sazreo, krenuo u svet. Jeste me, ali i nije briga. Samo bih rekao da su u klupske stvari umešani neki ljudi koji ne bi trebalo da budu umešani. Sve je počelo sa otkazom Vladi Šćepanoviću. To mi se nije svidelo, koliko god da nije ispunio očekivanja, mada je u trenutku odlaska, imao isti skor kao Trinkijeri godinu dana ranije. U Humskoj nema strpljenja, a o ostalom, bolje da ne pričam. Nije mi potrebno još glavobolja.

Osvrnuo se na izjave igrača da im je teško da igraju pred praznim tribinama.

- Zvezdi i crno-belima to puno znači, njima nije svejedno, ali, takav je život, mora da se igra u ovakvim uslovima. Mene nerviraju oni koji non-stop apostrofiraju prazne dvorane kao strašan hendikep, ne razumem kolege igrače kada to rade. Nama, košarkašima, ovo je posao, od toga živimo i, hteli ili ne, moramo da se naviknemo na razne uslove, pa i ove epidemiološke. Ko zna koliko će da potraje. Ne mogu da shvatim da se neki nisu navikli, jer je ovako otkada smo ponovo ušli u sale, krajem maja. Ako je nekome i dalje teško što nema navijača, onda neka igraju šah umesto košarke. Zar im toliko nedostaju oni koji ponekad nesnosno urlaju, vređaju aktere? Zar im je to jedini podsticaj za partije na terenu? Po meni, odsustvo publike nije više hendikep odnosno razlog za slabije partije. Neka okrenu ploču.

BONUS VIDEO: