Bobanov udarac policajca je uništio Jugoslaviju, Hrvat prošao pravi horor - pretili mu, skrivao se, dolazio u Beograd, Srbi mu pomagali

Antologijska tuća "Bed blu bojsa" i "Delija", začinjena je haosom na terenu, žestokom policijskom intervencijom i kolenom zvezde Dinama Zvonimira Bobana u glavu službenog lica.

"Ha, što bih kazao a da već nije rečeno, opisano, analizirano. Bilo je toga dana sve tako burno i nabijeno presnažnim osjećajima. Trener Kuže nam je vikao da krenemo prema svlačionici, jer prema svemu što se događalo na terenu bilo je jasno da utakmica neće započeti. Bio sam 5-6 metara od Zvone. Onda se on u jednom trenutku naglo okrenuo i potrčao, a u onom metežu nisam više mogao da vidim gde je i šta se događa", kaže Boban, uz komentar da nije video sam udarac brata Zvonimira:

"Na terenu je vladao haos. U jednom trenutku sam čuo snažan huk s tribine, toliko oduševljen da se i danas naježim kad se toga prisetim. Bio je to, kako sam kasnije mogao videti i čuti, taj trenutak kada je Zvone uzvratio milicajcu koji ga je udario pendrekom..."

 

O Nadovezao se koliko su mu bili prijatni dani nadalje:

"Nisu, jer su uznemiravali telefonom, pogotovo po noći. Zivkali su i u 3 sata posle ponoći i pretili. Stizala su nam zaista gnusna pisma. Nije mene lično bilo strah, naprotiv, ali sam brinuo za porodicu kako će se nositi sa svim tim pritiskom. Zato sam u jednom trenutku odlučio da isključimo telefon, ali mesto stanovanja ostalo je isto.

U prve sedmice Zvonimir je bio oprezniji. Dolazio bi kući preko dana, gde je stalno bio pod prismotrom ondašnje milicije, čiji su službenici dežurali u službenom vozilu. Bio je to određeni pritisak na njega i porodicu. Zato je tokom večeri odlazio da prenoći kod devojke Leonarde, ali i kod velikog prijatelja Mladena i drugih. Spavao bi i u klupskom hostelu na Hitrec-Kacianu, gde bi ga u diskreciji sproveli ondašnji čuvari...

U razgovor je bio uključen i otac Marinko, koji je pojasnio dalja dešavanja i doalzak u Srbiju:

"Da, trebalo je da ide u Beograd zbog disciplinskog postupka. To nije bila baš ugodna situacija i išao sam s njim. Nismo imali nikakve značajnije neugodnosti kad smo došli, možda nas nisu ni prepoznavali ljudi", kaže Marinko i ističe imena srpskih funkcionera koja su bila od pomoći:

"Moglo je da bude svašta, ali tada nam je od velike podrške bio Miljan Miljanić. Vrlo fer se u svemu ponašao i Branko Bulatović " naglasio je Marinko Boban.