Zvezdina granitna odbrana

Zvanično je završena sezona u srpskom fudbalu, sezona u kojoj su fudbaleri Crvene zvezde izborili plasman u grupnu fazu Lige šampiona drugu godinu zaredom, a ujedno i osvojili titulu prvaka Srbije, treći put u nizu. Na jednoj strani terena, golgeteri Zvezde su "cepali" mreže protivničkih timova, a na drugoj, crveno-beli defanzivci su se potrudili da lopta retko kada pređe liniju gola koji su čuvali Borjan i Popović.

Crvena zvezda je u 30 odigranih kola osvojila 78 bodova i sezonu je završila prvom mestu u Superligi Srbije. Veoma ubedljivo, pogotovo kad se uzme u obzir da je drugoplasirani, večiti rival, završio prvenstvo sa 14 bodova manje od izabranika Dejana Stankovića. Čak 25 puta ostvaren je trijumf, što ponovo govori o dominaciji tima u granicama Srbije.

Međutim, još jedan podatak koji svedoči o superiornosti crveno-belih je taj da je Zvezda klub sa najboljom gol razlikom u ligi. Gol ispred severne tribine se slavio čak 68 puta, dok je odbrana Zvezde popustila pod pritiskom protivničkih ekipa samo 18 puta. To govori o uspešnosti, kako napadača Crvene zvezde, tako i neverovatnih defanzivaca.

Mreža crveno-belih je ostala netaknuta na 15 utakmica u sezoni, a samo tri tima su uspela da pošalju loptu iza leđa naših golmana dva puta za 90 minuta. Protivnici Zvezde su u proseku postizali samo 0,6 golova po utakmici, što je zasluga požrtvovanih i borbenih defanzivaca Crvene zvezde, ali i svih ostalih u timu jer je dobro poznata fraza - odbrana počinje da se igra u napadu.

Istakli su se defanzivci i u napadu, pa su direktno zaslužni za čak 11 pogodaka, a i asistirali su za toliki broj golova. Najraspoloženiji golgeter iz poslednje linije bio je Srđan Babić sa tri postignuta pogotka. Dva puta su mrežu rivala pogađali Miloš Degenek, Nemanja Milunović i Marko Gobeljić, a po jednom Milan Gajić i Radovan Pankov.