Žarko Đurović, nekadašnji Zvezdin vezista, za „Alo!“ o duelima s Milanom i čuvenoj magli

Crvena zvezda i Milan su se dvaput sastajali u najjačem evropskom takmičenju, oba puta su „roso-neri“ bili bolji i na kraju tih sezona uzimali „ušati“ trofej. Umesto uobičajena četiri, odigrali su pet utakmica...

O toj čuvenoj magli na „Marakani“ u jesen 1988, zbog koje je poništen meč u kojem su crveno-beli imali pobedu (1:0) i prolaz u rukama, za „Alo!“ evocira uspomene Žarko Đurović, vezista tadašnjeg jugoslovenskog prvaka.
- Sećanja naviru kad god se spomenu te nezaboravne utakmice. Najpre snaga Milana. Gulit, Rajkard i Van Basten bili su strah i trepet, a svi ostali u timu reprezentativci Italije - priča Đurović.

Ni Zvezda nije bila mačiji kašalj?

- Daleko od toga. Bili smo spremni da se uhvatimo u koštac i sa takvom veličinom. Trener Branko Stanković, s pomoćnicima Vladicom Popovićem i Dragoslavom Šekularcem, imao je jasnu strategiju.

Prvi meč igrao se u Milanu?
- Imali smo zadatak da čuvamo prilaze našem golu, a napred šta urade Stojković i Savićević, koji je služio vojni rok, ali je zbog značaja utakmice dobio dozvolu vlasti da igra. Da smo rasterećenije ušli u utakmicu, kao recimo u vreme kada je Vasović bio trener, možda bismo i bolje prošli. Ipak, i 1:1 bio je fantastičan rezultat. Na „San Siru“ Bešić je bio starter, a ja sam dobio priliku u finišu. Zbog povrede nije igrao Gulit, a sjajno je branio Stevan Stojanović.

Izdržali ste da ne primite gol u prvom poluvremenu?

- I ne samo to, čim je počelo drugo Piksi Stojković je nanizao nekoliko suparnika i matirao Galija! Istina, sreća je kratko trajala. Čim su krenuli s centra Milanezi su izjednačili preko Virdisa. Da smo zadržali prednost bar desetak minuta, svašta je moglo da se desi.

Gol u gostima je velika prednost, da li ste sebe već videli u trećoj rundi Kupa šampiona?
- Nije baš vladao toliki optimizam. U revanšu sam bio starter, umesto Bešića, sa zadatkom da zaustavim Rajkarda i mislim da sam dobro obavio zadatak. Ustvari, nas osam-devet je imalo striktne obaveze. Očekivano, Milan je imao inicijativu, a mi smo čekali smo šansu.

I ponovo poluvreme bez golova, ali sa maglom nalik onoj iz Karpenterovog filma?
- U tom momentu niko nije razmišljao o mogućem prekidu. Milan je morao da navali svim silama jer mu je nedostajao gol, ali nas to nije plašilo. Posle šest minuta u nastavku Savićević je pogodio mrežu, a to je gro prisutnih zaključilo na osnovu pokliča pošto se mreža zatresla ispod severa. Gol se nije video od magle! I zamislite, na semaforu je pisalo strelac Đurović?! Tek kasnije je zvanični spiker izgovorio ime pravog strelca.

Tada ste bili u narednoj rundi?
- Tragedija je što se nije igralo još desetak minuta, jer da je utakmica prekinuta u 75. bila bi registrovana trenutnim rezultatom i mi bismo eliminisali Milan. Ili da se bar malo podigla magla. Ovako, nemački sudija Diter Pauli se konsultovao sa delegatom, zvali su UEFA centar u Švajcarskoj i doneta je odluka da se utakmica prekine.

Gde ste proveli noć?
- Vratili smo se u hotel „Metropol“, gde smo bili u karantinu i pre utakmice, a Italijani su odmah po prekidu, čuo sam to, otišli u crkvu i palili sveće moleći boga da im pomogne sutradan!

Uslišio im je želje?
- Tek na dan ponovljene utakmice saznali smo da će se odigrati nova, a ne nastaviti prekinuta. I to nam je rečeno dva sata ranije nego što smo očekivali. Pomerena je sa 17 časova, kada je bio termin prve, na 13, pa smo jurili na stadion.

Milan je, logično, bio još agresivniji?

- Isplatilo im se, poveli su golom Van Bastena u 35. minutu. Međutim, samo četiri minuta kasnije Savićević je genijalno proigrao Stojkovića, koji je dokazao klasu i još jednom matirao Galija. Na toj utakmici čuvao sam Ančelotija.

Na kraju su odlučili penali?
- Lutrija. Oni su sve pogodili, Savićević i Mrkela nisu i dalje je otišao srećniji tim. Ispostavilo se, što su Milanezi kasnije i tvrdili, da im je „Marakana“ bila najteži ispit u dvostrukom uzastopnom osvajanju Kupa šampiona. Nama te utakmice ostaju za ponos, jednako kao i žal zbog propuštene šanse da eliminišemo fantastični tim Milana - zaključuje Žare Đurović.