Žan-Klod van Dmitrović!
foto: Instagram
Dmitrović u teretani, Foto: foto: InstagramMarko Dmitrović kao univerzalni vojnik. Momak za najteže fudbalske zadatke. Prvi golman reprezentacije Srbije iza sebe ima filmsku priču... Akcionu, s obzirom na to kroz šta je sve prolazio u životu i na koji način se probijao u karijeri.
PROČITAJTE JOŠ:
Sve je počelo u Fudbalskom klubu Sever, a nastavilo se u FK Subotica, gde je na nagovor prvog trenera Predraga Pršića prinudno zamenio ulogu na terenu i sa mesta perspektivnog levog beka stao među stative.
Košarkaško društvo
Fudbaler, a društvo košarkaško. Marko je u Španiji stekao nekoliko prijatelja do groba, među njima i kuma Ivana Paunića, doskorašnjeg reprezentativca Srbije, i Stefana Pota, plejmejkera FMP-a.
- Sa njima dvojicom sam nekako najbliži, kao i sa košarkaškim menadžerom Urošem Dragićevićem. Volim basket, pratim našu i ACB ligu, a od „orlova“ sa Saletom Đorđevićem na klupi se nadam medalji na Svetskom prvenstvu u Kini. Daće bog da i mi fudbaleri jednog dana dođemo do nekog odličja - kaže Dmitrović.
- Slobodno mogu da kažem da smo ga svojevremeno u kadetskom uzrastu na prevaru sa levog beka gurnuli na gol. Eto, tu je i ostao, dogurao je do reprezentacije Srbije i teško da će ga iko više odatle pomeriti - sa zadovoljstvom konstatuje Predrag Pršić, Markov prvi trener u FK Subotica.
Učitelj nove jedinice „orlova“ za „Sport plus“ prepričava kakve je sklonosti i ambicije kao dečak imao Dmitrović.
- Obožavao je da igra u polju i bio je odličan u defanzivi. Međutim, od sve dece je i branio najbolje. Zamolio sam ga na jednom turniru u Somboru da stane na gol, ali se tome žestoko protivio. Morao sam da pregovaram sa njim i da mu obećam: „Hajde, brani samo u polufinalu, a posle te vraćam na beka.“ Pristao je i mi smo ušli u finale. Kada je došao meč za trofej, molio sam ga da ostane među stativama, da uzmemo taj pehar. Odbranio je tri penala i tada je prelomio da karijeru nastavi kao golman - priseća se Pršić.
Ostao bez majke pre deset godina
Marko Dmitrović se potpuno razlikuje od svojih kolega iz reprezentacije. Definitivno, pristalica je mirnog, porodičnog života. Na društvenim mrežama uglavnom objavljuje porodične fotografije, s ponosom beleži zajedničke trenutke sa ocem Milanom i sestrom Milicom. Pre deset godina je ostao bez majke, a u svakoj prilici želi da istakne da ga je praktično odgajila komšinica Maja, koju naziva bakom.
Sve ovo u razgovoru za naš magazin uz osmeh potvrđuje Dmitrović.
- Čitavog života sam igrao mali fudbal i uvek sam više voleo da igram, makar i kao defanzivac, nego da branim. Prve dve godine sam zaista igrao levog beka. Tek sa 12 sam navukao rukavice i počeo da se usavršavam za čuvara mreže. Ispalo je da nisam pogrešio, ali to fudbalsko iskustvo u polju mi danas i te kako pomaže i koristi. Primetili ste da volim da istrčim, da bar na trenutak odigram trećeg beka, ali naravno da prvenstveno gledam da ne ugrozim svoj gol. Jednostavno, ne prija mi da budem statičan, volim da učestvujem u igri.
S obzirom na to da je Dmitrović sa 27 godina relativno novo lice kada je reč o reprezentaciji Srbije (branio na svega sedam utakmica), šira fudbalska javnost je tek sada primetila da naš čuvar mreže, osim od samopouzdanja, puca i od snage. Tesni dres dodatno ističe njegove definisane mišiće. Svima je jasno - imamo prejakog golmana.
- Vodim računa o mišićima, ne zbog izgleda već zato što se u svom telu super osećam. Takve sam konstitucije, oduvek sam bio eksplozivan, fizički spreman. Naravno, kada ste u profesionalnom sportu, dodatno pridajete pažnju vežbama snage, ali mi odlazak u teretanu nikada nije predstavljao neku muku, obavezu, već isključivo zadovoljstvo - iskreno će Dmitrović.
PREPORUČUJEMO I OVO:
Na konstataciju da ga navijači Srbije od milošte zovu Žan-Klod van Dmitrović, naš novi fudbalski junak uz osmeh kaže:
- Kao da su ljudi znali ko mi je bio jedan od omiljenih glumaca u detinjstvu. Nema dečaka koji nije uživao u filmovima Žan- Kloda van Dama!
povezane vesti
