Bivši trener Zvezde u emotivnoj ispovesti otkrio za čime najviše pati

Glava nakljukana fudbalom, ali srce i duša Vladana Milojevića ispunjeni su mirom i ljubavlju kojima nastavlja da se probija kroz surov svet.

Jednako dobro je doskorašnji trener Crvene zvezde podnosio u 2019. godini pohvale za lavovski posao u klubu sa „Marakane“, ali i kritike i probleme koje je, po sopstvenom priznanju, doživljavao kao iskušenja.
Bio je i ostao sa obe noge na zemlji kada su ga u nebesa uzdizali, ali mu i „glavu sekli“. Trpeći uvrede, kao da je dobijao snagu i spokoj.

 U razgovoru za „Sport plus“ priznaje da ogromnu pozitivnu energiju, osim u crkvi, traži i dobija u porodičnom okruženju. Vladan Milojević nam je odškrinuo dobro čuvana vrata privatnog života i ispričao nam kako izgleda život bez fudbala.

- Svaki slobodan trenutak provodim uz suprugu i dvoje dece. U njihovom društvu se najlepše osećam. Nisam od onih koji vole izlaske i noćni provod. Deca su velika, ćerka Anđela je sad napunila 18, sin Nemanja već ima 21. To čime će se baviti u životu ostavljam njima. Supruzi i meni je najvažnije da budu dobri ljudi, iskreni, pametni, strpljivi, da budu zdravi i srećni - kaže Vladan Milojević.
Trener Crvene zvezde ne propušta priliku da istakne koliko mu znači podrška supruge Danijele.

- Rado sopstvena razmišljanja delim sa suprugom i kroz razgovore s njom sam bezbroj puta uvideo da ženska intuicija može da vam ponudi puno nekih rešenja koje u datom trenutku sami ne vidite. Kada imate složnu porodicu, divnu decu i kada sve ide normalnim tokom, to je zasluga supruge. Ona je stub. Stalo mi je i do mišljenja mojih prijatelja. Volim da čujem i tu drugu stranu. Svi oni su veliki zvezdaši, iako nisu toliko zagriženi za sport, za fudbal, ali njihova kritika ima težinu.

 Miloje je već prvu pauzu u karijeri iskoristio da poseti sina Nemanju koji igra u Panionisu, ali vrlo brzo vratiće se u rodni kraj, pre nego što ga trenerski posao pošalje na neko drugo mesto. 

- Za svakog čoveka rodni kraj je nešto posebno, jedinstveno. Ponosan sam na Orašac, na Aranđelovac, na divne ljude, rodbinu, komšije. Volim da odem kod oca u Orašac, da porazgovaram sa svima njima o životu, pa i o fudbalu.
Na pitanje šta mu u životu najviše nedostaje, Milojević setno odgovara:

- Fali mi moja mama, koja se upokojila... Da je tako nešto moguće, voleo bih bar još jednom da je zagrlim. Da može da vidi kako vaspitavam svoju decu... Žalim za trenucima koje smo propustili da provedemo zajedno. Sa 23 godine otišao sam u Grčku i u Srbiju sam se vratio sa 34. Eto, to su neki trenuci koje bih voleo da vratim. Valjda zbog toga i jedva čekam da ponovo vidim oca, da odem u crkvu u Orašcu, gde mi je i sin Nemanja kršten.

Mudre pouke oca Tadeja, jednog od najcenjenijih duhovnika novijeg vremena, služe Vladanu Milojeviću kao zvezda vodilja.

- Obožavam da čitam knjige o pravoslavlju i duhovnosti. Volim da čitam knjige oca Tadeja, volim Pajsija i još neke mudrace. Čitam o stvarima koje imaju veze sa mojim odrastanjem i kroz te stvari pokušavam da pronađem neki svoj mir pošto se bavim ovim stresnim poslom.