Srbin objavio biografiju, a u njoj stvari od kojih ćete se naježiti, sve je priznao

EPA/Elisabetta Baracchi

Siniša Mihajlović (Bolonja), Foto: EPA/Elisabetta Baracchi

Knjiga "Igra života", biografija proslavljenog srpskog fudbalera i trenera Siniše Mihajlovića, objavljena je danas u Italiji.

Siniša je u knjizi opisao svoj život, od početaka u Borovu selu, preko Crvene zvezde do Italije i borbe sa leukemijom.

U razgovoru za "Korijere dela sera" Siniša je rekao da ga je borba sa opakom bolešću promenila.

- Postao sam bolji čovek. Bolest me ojačala i promenila. Uživam u svakom trenutku, nije tako bilo ranije. Bolest nije greška, to se dogodi, a ja nisam nikakav Supermen, ni heroj. Bio sam uplašen i nije me sramota da to kažem.

Mihajlović je otkrio da je u bolnicu u Bolonji primljen pod lažnim imenom.

- Bio sam „Cgikjltfr Drnovsk“, beskućnik od 69 godina. Nisu želeli da izazovu pažnju drugih pacijenata. Nakon prve dve terapije zaista sam izgledao kao 69-godišnjak - rekao je srpski trener.

On je govorio i o kontroverzama koje su ga pratile kroz karijeru, ratu u bivšoj Jugoslaviji, sukobu sa Igorom Štimcem, "pljuvanja" Patrika Vijere, nakon što ga je Francuz nazvao ciganinom na utakmici Lacija i Arsenala, a posebno o prijateljstvu sa Željkom Ražnatovićem Arkanom.

O tome kada će se bivša država raspasti naveo je:

 - Na finalu Kupa Jugoslavije 1990. godine. Zvezda je izgubila od splitskog Hajduka. Pre meča, u tunelu koji vodi do terena, moj cimer iz omladinske selekcije Igor Štimac mi je prišao i rekao: "Molim se Bogu da će naša porodica ubiti tvoju porodicu u Borovu", mestu odakle su moji otac i majka - rekao je Mihajlović.

Prijateljstvo sa Arkanom je svakako goruća tema za medije u Italiji.

- Kada sam igrao za Vojvodinu, vređao sam ga posle jkedne utakmice i ne znajući ko je. Čim sam došao u Zvezdu, on me je pozvao u svoju vilu.Mislio sam da će me ubiti. Umesto toga, bio je ljubazan: "Siniša, šta god ti treba možeš da mi se obratiš. Ostaviću ti svoj broj telefona." U tim vremenima godišnje sam ga posećivao barem 200 puta. U početku me privukao njegov šarm đavola, a kasnije smo postali veliki prijatelji. Nikada neću deliti neke stvari kakve je on delio, ali neću ni poricati prijateljstvo sa njim. I to je deo mog života. Kada je umro, objavio sam veliku čitulju za mog prijatelja Željka. Ne za Arkana, komadanta Tigrova. Ta čitulja je privukla veliki broj kritika. Što se tiče pisma koje sam dobio, neću im odgovoriti. Trudio sam se da tokom rata pomognem što većem broju ljudi. Jednom sam kupio novine gde sam na naslovnoj strani video kako su tri dečaka bili "žrtve srpske nacionalnosti." A jedan o njih je bio moj drug iz detinjstva koji je Srbin. Ali istoriju pišu pobednici, stoga smo jedini krivci mi - jasan je bio Mihajlović.

Na pitanje koju stvar ne bi ponovio tokom karijere, Mihajlović je rekao:

- Jedna stvar koju ne bih ponovio desila se oktobra 2000. godine. Kada sam igrao fudbal, pljuvao sam igrače i delio laktove i uvrede. To se desilo i Vijeri. Rekao sam mu "jeb*a crnčugo" i dobio sam suspenziju od tri utakmice. Pogrešio sam, i to puno. Ali, on je mene nazivao "je*im ciganinom" tokom cele utakmice. Ne postoji takva stvar, kao što je rasizam prema Srbima.

BONUS VIDEO: