Smenili su me jer nisam hteo da činim ustupke

Iskusni trener pričao je o odnosu sa ljudima iz saveza, kako je nacionalni tim Srbije izgubio svoj kult, zašto su pojedini igrači odlučili da se povuku iz reprezentacije, kakva je budućnost srpskog fudbala sa novim selektorom…

U intervjuu za Sport Klub Muslin je otkrio da se trenutno nalazi u Francuskoj i da pomno prati dešavanja u fudbalskom svetu.

“U poslednje vreme nisam davao nikakve intervjue ni izjave, hvala vam na pozivu. Oduvek ste bili korektni, zato sam se i odazvao vašem pozivu sa zadovoljstvom. Živim na relaciji Francuska – Srbija, sada se momentalno nalazim u Francuskoj.“

Nedostaje li vam fudbal, teren, klupa?

“Svakako. Imam sreće što sam se bavio poslom koji najviše volim. Bio sam profesionalni igrač, nakon toga i trener. To je ono što obožavam, moj hobi i moja pasija. Fali mi fudbal, pratim koliko mogu, kroz medije i naročito kroz televzijske prenose.”

Vodili ste veliki broj klubova u različitim zemljama, svuda ste imali uspeha, da li je plasman na Svetsko prvenstvo sa reprezentacijom Srbije možda i kruna vaše karijere?

“Jeste, može se tako reći. Biti selektor reprezentacije svoje zemlje i odvesti je na Mundijal zaista je kruna, ali tu krunu na žalost nisam mogao da zaokružim.“

Ponovo pričamo o nekom kultu reprezentacije. U vaše vreme, ako sudimo po punim tribinama i interesovanju javnosti, taj kult je bio na zavidnom nivou. Zašto danas nema tog kulta?

“Taj kult je postojao u vreme pokojnog Radomira Antića, ja sam počeo sa utakmicom protiv Irske u Beogradu na kojoj je bilo vrlo malo gledalaca, a završio sam utakmicom sa Gruzijom na kojoj je bilo 50.000 navijača. Kult treba da pravi selektor i njegov stručni štab, direktor reprezentacije, svi u savezu, ali i mediji koji su vrlo važni. Naravno, tu su i sami igrači.“

Taj meč sa Gruzijom, jeste li vi već tada bili smenjeni?

“Mislim da jesam. Posle utakmice u Beču to je već bilo odlučeno, ja sam to tada i saznao. Shvatio sam i po ponašanju pojedinih novinara na konferenciji za štampu, ulgavnom iz šute štampe. Umesto da budu srećni što smo se kvalifikovali i da mi čestitaju, oni su krenuli da traže izgovore za razna pitanja. Da reprezentacija nije dobro igrala, a mi smo se posle osam godina prvi put plasirali na neko takmičenje.“

Pojedini repezentativci su znali da ćete biti smenjeni. Jeste li osećali i među njima da ste praktično bivši selektor?

„Ja sam se trudio da utakmicu sa Gruzijom spremim kako treba iako nije bilo lako posle tog saznanja. Pokušao sam da budem profesionalac do kraja i da im pomognem da naprave taj poslednji korak jer je on najteži. Izdržao sam do kraja i uspeli smo da pobedimo i da se kvalifikujemo.“

Zašto su vas uopšte i smenili, ko vam je to i na koji način saopštio?

„U poslednjem razgovoru sa predsednikom saveza kome je prisustvovao i nekadašnji direktor, na žalost sada pokojni Goran Bunjevčević, razgovarali smo o svemu. Shvatio sam da je to definitivan razlaz između nas. Dok su trajale kvalifikacije niko se nije mešao ni u sastav tima ni u spisak igrača, međutim tada sam shvatio da predsednik hoće da izmeni tu listu već za prvu azijsku turneju. Za Svetsko prvenstvo su pominjani neki igrači koji uopšte nisu učestvovali u kvalifikacijama. Ja kao profesionalac nisam mogao to da dozvolim.“

Predsednik je pomenuo da su kamen razdora u stvari bila tri fudbalera: Milinković Savić, Veljković i Radonjić. Da li je to tačno?

“Nisu bili samo oni u pitanju, bilo je tu i drugih igrača. Nije normalno da se tako nešto uradi posle uspeha koji smo napravili. Moj zadatak je bio da odemo na Mundijal, to smo i uradili sa igračima koje sam ja odabrao. To znači da sam ja odabrao prave igrače. Posle je bilo pitanje da li na Svetsko prvenstvo treba da idu još neki mladi igrači, ili oni koji su izborili plasman. Do SP je ostalo osam meseci, dovoljno vremena i za eksperimentisanje i probanje novih igrača, ne kažem da bi svi oni bili na spisku, ali u tom momentu nisam bio spreman ni na kakve ustupke. Rekao sam da ću videti jer ima još osam meseci do Svetskog prvenstva.“

Do tada nije bilo nikakvih pritisaka da pozivate igrače u nacionalni tim, da li ste zaista imali odrešene ruke u vođenju reprezentacije?

„Ne, niko iz rukovodstva nije uticao na mene, spisak sam pravio ja sa svojim pomoćnicima.“

A ta priča o menadžerima, da li je ona prenampumpana? Da li i oni utiču na spisak?

„Svakako, to uvek postoji, a ne bi trebalo da postoji. Mogu oni da vrše pritisak, ali uvek je na selektoru da odredi taj spisak.“

Jeste li očekivali da u tom delikatnom trenutku, tog oktobra 2017. neko stane uz vas?

„Ja znam ko je mogao da stane uz mene, to su bili igrači. Međutim, to je veoma teško, nije na njima da određuju ko će biti selektor. Oni mogu da kažu svoje mišljenje. Ja nikoga ne optužujem i nemam nikakvih problema. Razumem igrače jer oni gledaju svoje karijere. “

Na koga ste bili ljuti u tom trenutku?

„Ni na koga. Znate kako, šta god vam se desi u životu, treba da budete ljuti na samog sebe što ste dozvolili da dođete u tu situaciju. Ja nisam mogao da budem ljut na sebe jer sam taj zadatak koji sam imao pred Svetsko prvenstvo na kraju i ispunio. Bilo mi je žao što neću otići na Mundijal iako sam bio zaslužan za odlazak naše reprezentacije.“

Ako kažete da treba biti ljut na sebe, da li biste tog maja 2016. prihvatili poziv da ste znali šta vas čeka?

„Verovatno ne bih. Ali ne kajem se jer sam svoj posao odradio kako treba. Da znam da ćemo se kvalifikovati, ja bih opet prihvatio.“